Beli luk je veoma popularno povrće i obično se koristi kao začin koji popravlja ukus jelima. Na ovaj način, nažalost, gube se njegova brojna korisna svojstva.Ono što je manje poznato je da proizvođači belog luka mogu od jednog hektara da zarade i do milion dinara godišnje.
Beli luk bio je poznat i veoma cenjen već u starim civilizacijama koje su dobro poznavale neverovatnu vrednost ove biljke. Stari Egipćani su ga koristili za poboljšanje snage i produktivnosti kao i protiv ujeda insekata. U Talmudu, Jevrejskom spisu iz drugog veka pominje se kao lek protiv parazita i drugih poremećaja. Beli luk održava normalan krvni pritisak organizma, poboljšava srčanu funkciju, i pomaže u izlečenju gljivičnih infekcija. On takođe jača imunitet i tera prehlade i grip. Najmoćniji je u svežem stanju, snižava nivo lošeg holesterola i sprečava zgrušavanje krvi a pokazalo se da ima i antikancerogena i antimikrobna svojstva.
Na žalost, ima i jak miris koji se zadržava dugo nakon konzumacije. Što je luk svežiji to je miris jači. Beli luk je niskokaloričan, a. sadrži magnezijum, Vitamine B6 i C, trideset i tri sumporna jedinjenja i sve važne amino kiseline, selen i vlakna. Jede se podjedanko, i kao mlad i kao star.
Beli luk i dalje većinom uvozimo, iako malobrojni domaći proizvođači ovog lekovitog i zdravog povrća od njega lepo žive.
Južni Banat prestonica je proizvodnje belog luka u Srbiji, uzgajaju se obično sorte “bosut” ili “zimac”, a ratari računaju da se već na malim količinama od deset ari na svaki uloženi dinar zaradi minimalno četiri.
Sa dva ili tri hektara pod belim lukom jedna porodica može pristojno da živi. Po nekim računicama od hektara belog luka može da se zaradi čak i milion dinara, jer na tom jednom hektaru ratari mogu da imaju i do 10 tona prinosa
