Kina danas priređuje “ogromnu zabavu” da bi proslavila jedan od svojih najvećih eksperimenata u povezivanju sa svetom: svoju inicijativu “Pojas i put” (BRI), piše britanski javni RTV-servis BBC.
Zvaničnici i lideri iz celog sveta su u Pekingu na samitu na visokom nivou povodom 10. godišnjice BRI. Došli su predsednik Rusije Vladimir Putin i mađarski premijer Viktor Orban, a prisustvovaće i talibanska vlada Avganistana. Kineski mediji prepuni su izveštaja o dostignućima BRI-a, uključujući šestodelni dokumentarac na državnoj televiziji.
Kao politika s potpisom predsednika Si Đinpinga lično, BRI ima za cilj da Kinu približi svetu kroz investicije i infrastrukturne projekte. S neviđenim obiljem gotovine upumpane u skoro 150 zemalja, Kina se hvali da je transformisala svet – i to nije pogrešno.
“Ali veliko kockanje Pekinga nije u potpunosti prošlo onako kako se nadao. Da li je vredelo?” – pita BBC.
Od trenutka kada je BRI predstavljen 2013. u poređenju sa drevnim “Putem svile”, bilo je jasno da Kina ima velike ambicije.
“Pojas” se odnosi na kopnene rute koje povezuju Kinu sa Evropom preko Centralne Azije, kao i sa Južnom Azijom i Jugoistočnom Azijom; dok “put” označava pomorsku mrežu koja povezuje Kinu sa glavnim lukama preko Azije do Afrike i Evrope.
Počelo je velikim državnim ulaganjem u ključnu infrastrukturu u inostranstvu. Većina od procenjenih hiljadu milijardu dolara uložena je u energetske i transportne projekte, kao što su elektrane i železnica.
Peking je to reklamirao kao ekonomsku dobit: rekao je drugim zemljama da će te investicije stimulisati razvoj, dok je kod kuće prodao BRI kao način da pomogne kineskim kompanijama, podstakne ekonomiju i poboljša reputaciju Kine.
Imao je ograničen uspeh u ispunjavanju nekih ciljeva, kao što je internacionalizacija kineske valute – juana i zapošljavanje prevelikih kapaciteta kineskih kompanija.
Ali Kina je požnjela ogromnu ekonomsku korist u trgovini. Niz sporazuma joj je omogućio pristup većem broju resursa kao što su nafta, gas i rude, posebno pošto se fokus BRI proširio na Afriku, Južnu Ameriku i Bliski istok. U protekloj deceniji između Kine i zemalja BRI trgovalo se sa oko 19,1 hiljada milijardi dolara robe.
“Radi se o tome da kineska državna preduzeća idu u inostranstvo… kako bi pomogla da se olakša protok resursa koji su potrebni Kini”, rekao je Jakob Ginter, viši analitičar Instituta za kineske studije Merkator. “Radi se i o širenju i razvoju izvoznih tržišta kao alternativa liberalnom razvijenom svetu”.
Ova diversifikacija je postala ključna u vreme kada se Kina suočava sa većim tenzijama sa Zapadom i njegovim saveznicima.
Primer je soja: Kina, najveći svetski uvoznik, nekada se uveliko oslanjala na SAD u snabdevanju. Ali tarifni rat sa Vašingtonom primorao je Peking da se obrati južnoameričkim izvorima soje, posebno Brazilu, za koji se procenjuje da je najveći primalac sredstava BRI u svom regionu.
Gasovodi iz centralne Azije i Rusije i uvoz nafte iz Rusije, Iraka, Brazila i Omana smanjili su kinesku zavisnost od Japana, Južne Koreje i SAD, kaže Međunarodni institut za strateške studije (IISS).
Pošto je kroz BRI postala glavni zajmodavac za mnoge zemlje sa niskim ili srednjim prihodima, Kina je sada najveći svetski međunarodni kreditor.
Prave razmere duga za koje se smatra da su najmanje u stotinama milijardi dolara, nisu poznate. Mnogi zajmovi, koje daju i javni i privatni zajmodavci, obavijeni su velom tajne.
Sada se od Šri Lanke i Maldiva do Laosa i Kenije države bore sa dugom prema BRI, a to stavlja i kinesku vladu u tesnac.
U Kini su kriza sa nekretninama i liberalno zaduživanje lokalnih vlasti već stvorili “dužničku bombu” – procenjuje se da će ona dostići hiljade milijardi dolara. Usporena ekonomija Kine posle pandemije kovida-19 i rekordna nezaposlenost mladih to su samo otežali.
Kina je restrukturirala BRI zajmove, produžila rokove i izdvojila oko 240 milijardi dolara da bi pomogla zajmoprimcima da joj plaćaju na vreme. Ali je odbila da otpiše dugove.
“U Kini će biti politički izazov objasniti da se država istovremeno angažuje u olakšavanju otplate duga od kredita datih u inostranstvu dok domaća ekonomska pitanja nisu u potpunosti rešena”, rekao je Kristof Nedopil, osnivački direktor Zelenog centra za finansije i razvoj (GFDC), koji prati potrošnju kroz BRI.
To je narušilo reputaciju Pekinga. Neki kritičari optužuju Kinu da se upušta u “diplomatiju dužničke zamke” tako što je namamila siromašnije zemlje da se prijave za skupe projekte da bi Peking na kraju mogao da preuzme kontrolu nad njihovom imovinom i resursim stavljenim kao zalog za otplatu kredita. To je bila optužba SAD za kontroverzni kineski projekat luke Hambantota u Šri Lanki.
Mnogi analitičari tvrde da postoji malo dokaza za to, ali su se pojačala strahovanje da Peking koristi BRI da podriva suverenitet drugih.
Kina je takođe kritikovana zbog svojih takozvanih “skrivenih dugova” – vlade ne znaju koliko su izložene njihove institucije koje su uzele kredite, što tim zemljama otežava da odmere troškove i koristi od BRI.
Tokom godina projekti BRI su takođe optuživani da stvaraju rasipničke “bele slonove” – nekorisne “lepe” investicije, da podstiču korupciju, pogoršavaju ekološke probleme, iskorišćavaju radnike i ne ispunjavaju obećanja o donošenju poslova i prosperiteta lokalnim zajednicama.
Jedna nedavna studija istraživačke laboratorije Aid Data otkrila je da se više od jedne trećine projekata ima takve probleme. Sve veća reakcija navela je neke zemlje poput Malezije i Tanzanije da otkažu ugovore BRI.
“Loše upravljanje rizikom i nedostatak pažnje prema detaljima i koheziji” kineskih zajmodavaca i kompanija koje grade, delimično su krivi, smatra Savet za spoljne poslove.
Međutim, istraživački centri i drugi posmatrači su istakli da su zemlje koje su uzimale zajmove takođe krive, bilo zbog požurivanja poslova bez odgovarajućeg planiranja, ili zbog svog lošeg upravljanja finansijama kao u slučaju luke Hambantota u Šri Lanki.
Posmatrači takođe kažu da Kina daje novac sa manje obaveza, što je manje opterećujuće od ponuda globalnih zajmodavaca ili Zapada.
“Kina se pojavljuje sa pristupom ‘sve na jednom mestu’: ‘Ovde su naše banke i kompanije i radimo sve od početka do kraja, a ako danas potpišete, mi ćemo vam prugu završiti na vreme za vašu kampanju za sledeće izbore’ “, objasnio je Ginter kako to funkcioniše.
“Ogromna je prodajna stvar reći da to možete da uradite za jednu do tri godine sa vrlo malo papira. Možda će biti malo prljavo i možda će biti kršenja radnih prava, ali vaša železnica će biti završena”, dodao je on.
Ipak, Kina je ispunila jedan od svojih najvećih ciljeva – proširila je svoj uticaj.
Kina nije stvorila veze samo preko pruga i autoputeva. Peking zrači “meku moć” i postavlja se kao lider na globalnom jugu, plaćajući hiljade kineskih univerzitetskih stipendija, programe kulturne razmene i Konfucijeve institute. Proširenje trgovinskog bloka BRIKS takođe je pripisano Kini.
Institu “Pju” (Pew) je otkrio da u protekloj deceniji mnoge zemlje sa srednjim dohotkom imaju sve povoljnije stavove prema Kini, uključujući Meksiko, Argentinu, Južnu Afriku, Keniju i Nigeriju.
Ginter je primetio da sve više zemlje na globalnom jugu ne želi da bira strane u rivalstvu između SAD i Kine. “Kina nije skrenula mnoge zemlje sa zapadne orijentacije, ali činjenica je da je ‘jezičak vage’ pomerila u sredinu – to je već ogromna diplomatska pobeda Pekinga”, rekao je on.
Ali posmatrači su takođe izrazili zabrinutost zbog moguće ekonomske prinude kada se strane vlade osećaju pod pritiskom da prate plan Pekinga ili će da rizikuju da Kina povuče investicije.
Jedna studija Aid Data o zajmovima kineskih državnih subjekata stranim vladama otkrila je ugovorne klauzule koje “potencijalno dozvoljavaju zajmodavcima da utiču na unutrašnju i spoljnu politiku dužnika”.
U UN Kina je “uterala druge države u privremene koalicije” da bi se suprotstavila merama kritike prema Pekingu, dok je učešće u BRI navelo nekoliko članica EU da blokiraju ili razvodne kritiku Kine, ukazao je IISS.
Taj naučni centar je takođe rekao da je BRI postao jedan od kineskih “glavnih instrumenata” u kineskoj diplomatskoj izolaciji Tajvana. Mnoge države koje su u protekloj deceniji pomerile priznanje sa Tajvana na Kinu primaoci su sredstava BRI, napominje se.
U jugoistočnoj Aziji, Kambodža se dosledno opire osudi kineskih akcija u Južnom kineskom moru, dok su Laos i Tajland kritikovani zbog hapšenja ili dozvoljavanja otmice kineskih aktivista koje traži Peking.
Kina sada priznaje da neke stvari moraju da se promene.
Peking sada propoveda mantru “Malo i lepo” gde, kroz projekte sa niskim ulaganjima i visokim prinosima, BRI može imati više značaja.
Primeri koje navode državni mediji, uključuju programe tkanja bambusa i ratana u Liberiji, projekte tehnologije biogasa u Tongi i Samoi i uvođenje tehnologije uzgoja pečuraka na Fidžiju, Papui Novoj Gvineji i Ruandi.
Kina je takođe najavila novi “Digitalni put svile”, fokusiran na telekomunikacije i digitalnu infrastrukturu. Analitičari kažu da bi to bio održiviji dotok profita za kineske kompanije, dok bi se smanjio uticaj zapadnih zabrana na kinesku 5G opremu.
Ovom novom strategijom Kina je smanjila finansiranje. Nametnula je ograničenja za spoljne kredite kineskih banaka, a investicioni poslovi su sada skoro 50 odsto manji nego pre pet godina, prema analizi GFDC. Takođe Peking se udaljio od toga da bude jedini kreditor u BRI i pokrenuo platformu na kojoj druge zemlje i međunarodne banke mogu da pozajmljuju novac.
Ali Peking ima još veće planove za BRI kojeg sada proglašava za temelj “Globalne zajednice zajedničke budućnosti”.
U dve “bele knjige” objavljene ovog meseca, Peking je rekao da će njegov oblik globalizacije biti pravedniji, inkluzivniji i manje osuđujući od onog koji vode “hegemonične” zapadne sile koje traže “igru sa nultim zbirom”.
“BRI je javni put otvoren za sve, a ne privatna staza u vlasništvu bilo koje strane”, navodi Peking. Daleko od toga da traži dominaciju, kako kažu kritičari, Kina tvrdi da “pomaže drugima da uspeju dok ona traži svoj uspeh”.
Stav Kine je da je “sada globalizacija u opasnosti. Zapad, u ime ‘smanjenja rizika’, zapravo radi na ‘smanjenju rizika od Kine’ “, rekao je Vang Jivej, profesor koji proučava BRI na kineskom Univerzitetu Ženmin. Glavni izazov je “kako BRI može izgraditi međusobnu povezanost i izbeći novi Hladni rat”, smatra on.
“Pekinški eksperiment vredan hiljadu milijardi dolara je stvorio moćno oruđe za vršenje uticaja. Ali pitanje je da li svet želi svetski poredak predvođen Kinom”, zaključuje BBC.
