Skoro četiri decenije prošle su od kako je Bane Stojiljković (82) iz niškog naselja Medoševca u svom dvorištu napravio vrt i nazvao ga Park prijateljstva po istoimenom parku u Beogradu. Stojiljković se odlučio za taj naziv jer se u i njegovom parku kao i u beogradskom nalaze biljke sa najrazličitijih kontinenata.
Kao i 80-tih kada je krenuo da sadi prvo ukrasno rastinje, drveće i cveće, on i sada sa istom ljubavlju i posvećenoću brine o svom parku, ali i velikom broju sadnica cveća u plastenicima koje je podigao nadomak kuće.
“U Parku prijateljstva imam preko 1.000 cvetnih vrsta – perena, ukrasnih trava, vodenih biljaka, šiblja i četinara. U rasadniku sam nekada imao i više od 40.000 biljaka, a sada značajno manje jer nisam najboljeg zdravlja”, rekao je Stojiljković.
Stojiljković je kazao da je cveće zavoleo u najranijem detinjstvu, pomažući majci u bašti, a ozbiljnije se posvetio tom hobiju 1983. godine.
“Do tada da sam radio kao metalostrugar u Mašinskoj industriji, najpre kao radnik, a potom i kao poslovodja. Kada sam poslednji put zatvorio fabričku kapiju ‘sa ove strane’, počeo sam da sadim cveće, a jedino sam o njemu znao da je lepo i da život čini srećnim”, rekao je Stojiljković.
Sa svakom novom sadnicom cveća koju je nabavljao upotpunjivao je svoje znanje, učio pre svega kako da pravilno neguje biljke, ali i njihove latinske nazive i sada važi za jednog od najboljeg cvećara u Nišu i okolini.
“Moj sin Ljubiša i ja bavimo se cvećem svakodnevno, jer je ono poput malog deteta, traži svakodnevno pažnju i negu. To nije žito, kukuruz ili pšenica, nije poljoprivreda koja se završava u određeno vreme i posle ste slobodni”, istakao je Stojiljković.
Iako se u njegovom Parku prijateljstva nalaze mnoge egzotične biljke sa različitih kontinenata, Stojiljković je najponosniji na brest, za koji kaže da je jedinstven u našoj zemlji jer je više puta kalemljen i ima specifično lišće u obliku kugli.
“Vlasnik jedne kafane nudio mi je za taj brest 200.000 dinara, ali nisam pristao da ga prodam. Ne bih ga dao ni za najskuplji auto”, istakao je on.
Tokom protekle četiri decenije koliko Park prijateljstva postoji, obišlo ga je mnogo ljudi iz zemlje i inostranstva, obilazili su ga i poznati glumci, političari i muzičari, a 19 godina zaredom djaci prvaci iz Medoševca su tu dolazili poslednjeg dana škole.
“Prvake sam uvek darivao sadnicom cveća, knjigom i čokoladom. Bilo je i puno mladenaca koji su dolazili da se slikaju, roditelji su tu dovodili decu da ih slikaju za prvi rodjendan, jer u restoranima ranije nije bilo cvetnih aranžmana”, kazao je Stojiljković.
Za protekle skoro četiri decenije ovaj Nišlija donirao je veliki broj sadnica različitim ustanovama i institucijama – školama, klinikama, dečijim vrtićima i crkvama i za to je dobio brojna priznanja. Dobio je i brojna priznanja i nagrade na sajmovima i festivalima cveća, a Zanatska komora Srbije nagradila ga je za životno delo.
“Jedno od najznačajnijih priznanja za mene je to što je Skupština grada Niša, na predlog stanovnika Medoševca, preimenovala našu ulicu iz Prvomajske u Park prijateljstva. Svega toga ne bi bilo da nisam imao nesebičnu podršku porodice, pre svega sada pokojne, supruge Slobodanke”, kazao je Stojiljković.
Posebnu prostoriju u svojoj kući Stojiljković je pretvorio u muzej u kome sa velikom pažnjom čuva zahvalnice, priznanja, porodične fotografije i isečke iz novina sa tekstovima o njegovom parku.
