Romska zajednica u Nišu jedna od najbrojnijih u Srbiji, iako najnoviji podaci pokazuju da se njihov broj drastično smanjuje zbog lošeg ekonomskog statusa i nemogućnosti zaposlenja. Iako sve više romske dece završava srednje škole i fakultete, put do posla u javnom sektoru je većini zatvoren, jer se ne poštuje Ustav, tvrdi Osman Balić iz Lige Roma.
Nada da se romska zajednica u Nišu kreće u dobrom smeru ipak postoji. Po rečima Osmana Balića iz Lige Roma, najjači utisak ostavlja činjenica da je svest o potrebi obrazovanja sve veća. Romi najčešće završavaju srednje škole, a nije mali broj ni visokoškolaca.
“Broj srednjoškolaca je negde oko 2500 hiljade, što je znatno više nego pre desetak godina. Broj visokoobrazvanih je takođe porastao i ono što je bitno je da je trend obrazovanja Roma prisutan. Po evidenciji niškog Univerziteta ove godine imamo 67 studenata koji su upisani po merama afirmativne akcije, ali možemo pretpostaviti da ima i onih koji se nisu izjasnili kao Romi i nisu upisani po tim merama”, ističe Balić.
Po njegovim rečima na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje Filijale Niš, Roma je oko 2500 i taj broj je približno isti iz godine u godinu. U državnoj upravi nema zaposlenih Roma, ali ih ima većinom u javno-komunalnim preduzećima, gde su angažovani na čišćenju ulica i odvozu smeća. To su većinom poslovi koje niko osim njih ne želi da radi.
“Ono što muči romsku zajednicu i o čemu godinama pričamo je naša želja, ali i ustavna obaveza koja se ne poštuje. Na osnovu Ustava Srbije u drugom članu govori se “o društu jednakih šansi”, a na osnovu Zakona o državnoj službi i Pokrajinskog zakona o zapošljaanju u državnim organima, insistiramo da se makar približimo tom procentu od 2,4 procenta Roma zaposlenih u državnoj upravi u kojoj trenutno radi iše od 610.000 ljudi. Po nekim ranijim istraživanjima broj zaposlenih Roma u državnoj upravi je 0,001 odsto”, kazao je Osman Balić.
Podseća i da je država Srbija potpisnica Poznanske deklaracije i da se predsednica vlade Ana Brnabić obavezala da će podići procenat zaposlenih Roma za 25 odsto.
“Mi smo daleko od toga i sva naša priča vezana je za tu realnu, praktičnu politiku. Sadašnje stanje govori da diskriminacija prema Romima postoji, da je institucionalne prirode i da je pre svega čini država”, tvrdi predstavnik Lige Roma.
Malih pomaka ima, a Balić ih zove “signalima”.U Gradskoj upravi u Nišu nedavno je zaposleno troje Roma. Imaju završene fakulete i jedini su predstavnici romske manjine u lokalnoj samoupravi u gradu sa oko 300 hiljada stanovnika. Po njegovim rečima to je daleko od broja koji bi omogućio da se pokrene proces emancipacije romske zajednice. Pritom, vezani su ugovorima o privremeno-povremenim poslovima koji se obnavljaju na svaka tri meseca, pa sa te strane nemaju potrebnu socijalnu sigurnost.
“Ljudi ne treba da se čude kako žive Romi, treba da se pitaju šta su učinili da bi oni živeli bolje. Mi smo predložili i Zakon o jednakopravnom zapošljavanju koji podrazumeva procentualno zapošljavanje svih manjina u državnom sektoru”, rekao je.
Po Balićevim rečima, nemogućnost adekvatnog i sigurnog zaposlenja, što usloljava ekonomsku i socijalnu marginalizaciju doveli su do toga da su romske mahale u Nišu danas poluprazne.
Po nezvaničnim podacima broj Roma je gradu na Nišavi u poslednjih nekoliko godina sa 25.000 smanjen na čak 15.000.
