Badnji dan prethodi najradosnijem porodičnom prazniku – Božiću. Prate ga monogobrojni običaji koji ulepšavaju pripeme čovekove duše za rođenje sina Božjeg. Na Badnji dan se unose Badnjak i slama u kuću, priprema posna večera, peče pečenica. Na Badnji dan domaćin kuće odlazi u šumu po padnjak. Seče se mladi hrast sa tri udarca sekirom, a drvo pada na istok. Badnjak se u kuću unosi pred veče, a do tada ostaje prislonjen uz kuću pored ulaznih vrata.
Badnjak je simbol drveta koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji, da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus. Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir. Gori do Božića, nagoveštavajući novu svetlost koju donosi vera u novorođenog Hrista.
Običaji još nalažu i da se podovi posipaju slamom, baš kao u Vitlejemskoj pećini, deca pijuču, da bi se živina množila i umolilo blagostanje.
U ovim običajima leži pronalaženje smisla praznika Hristovog rođenja. Najvažnije je da se ovaj praznik provede u krugu porodice, sa radošću i ljubavlju. Na Badnji dan se ne ide u goste, niti se išta uzima od drugih. Praznuje se u porodici, a svi običaji upućuju na ljubav, praštanje. Na Badnji dan se ljudi mire ako su u svađi kako bi Božić, najradosniji praznik, dočekali u miru.
I dok neki odlaze po badnjak u najbližu šumu, u velikim gradovima se po badnjak odlazi na pijacu. Doduše može se kupiti i ispred većih supermarketa. Ponuda badnjaka na pijacama je raznovrsna.
Izreka “Nije svaki dan Badnji dan” ima značenje sreće koju današnji dan donosi, a koju drugi dani mogu, a ne moraju doneti.
Pravoslavci na današnji dan mese pogaču – česnicu i lome na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenome Hristu, a veruje se da će onaj u čijem komadu bude novčić, naredne godine biti srećan.
