U krvi i urinu dva odrasla muškarca i dvoje dece niški Zavod za sudsku medicinu utvrdio je prisustvo atropina iz korovske biljke bunike. Atropin je lek koji ima primenu u mnogim granama medicine, ali u strogo kontrolisanim dozama, ističe prof. dr Goran Ilić, direktor Zavoda za sudsku medicinu.
Atropin se u medicini najčešće koristi kao protivotriv u slučaju trovanja insekticidima i nekim vrstama gljiva, a dobija se iz korovske biljke bunike. Po rečima prof. dr Gorana Ilića, u hranu, odnosno heljdino brašno koje je konzumiralo četvoro otrovanih, najverovatnije je došao iz prirode , jer drugog načina nema.
“Atropin se koristi za širenje zenica u oftalmologiji, u anesteziji da bi se smanjila sekrecija iz disajnih puteva prilikom hirurških zahvata, a i za ubrzanje rada srca kod onih pacijenata koji imaju usporen rad. U većim dozama, može dovesti do ozbiljnih problema, halucinacija, delirijuma, pa čak i do smrtnog ishoda.”, podvlači profesor Ilić.
Isti su i simptomi trovanja koje su pacijenti imali, a to su proširene zenice, suvoća usta, crvenilo lica, ubrzani rad srca.
“Retko se ovaj lek koristi kod kuće, individualno. Što se tiče prirode, atropin se nalazi bunikama, velebilju i verovatnija je mogućnost da je tako dospeo u hranu pcijenata koji su otrovani”, ističe Ilić.
direktor Zavoda za sudsku medicinu
Po njegovim rečima, poslednji pacijent koji se javio UKC Niš imao je nešto niže vrednosti atropina u krvi i urinu u odnosu sa oca i dvoje dece koji su pre par nedelja hospitalizovani zbog trovanja.
“Atropin se koristi u dozama od nekoliko miligrama dnevno, jedino se kod trovanja insekticidima može koristiti u visokim koncentracijama da bi se sprečilo dejstvo drugog, opasnijeg otrova, čak do 100 miligrama i to će već dati simptome atropinizacije. Opisani su slučajevi trovanja dozama od preko 100 milograma, a postoji i slučaj da je čovek preživeo unošenje čitavog grama atropina u toku jednog dana”, objašnjava Ilić.
Nalaz 0,2 miligrama po litru krvi u analitičkim studijama dovodi do smrti.
“Slučajevi trovanja atropinom nisu tako česti, ali kada se dese obično je veći broj povezanih slučajeva, št znači da je atropin u obliku svog biljnog izvora dospeo u hranu. Obično bude serija i može ih biti desetak u toku godine, zaključuje prof. dr Goran ilić, direktor Zavoda za sudsku medicinu.
Podsetimo, svo četvoro otrovanih u ishrani su koristili heljdino brašno, koje se može kupiti u prodavnicama zdrave hrane, ali i i svim većim marketima. Njegova cena varira od oko 300 do 500 dinara za kilogram, u zavisnosti da li je domaći proizvođač, ili je iz uvoza.
U nekim medijima pojavila se vest da je nakon ovih trovanja heljdino brašno povučeno iz prodaje još 18. avgusta, u niškim prodavnicama ga je bilo krajem avgusta.
U Odeljenju poljoprivedne inspekcije za bezbednost hrane biljnog i mešovitog porekla i kontrolu obrađivača duvana i proizvođača duvanskih proizvoda Ministarstva poloprivrede, rekli su da je sporna serija povučena iz prodaje, ali nisu precizirali o kojoj količini je reč, a nisu sopštili ni ime proizvođača, jer je “supervizija” u toku.
