Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić je danas izjavio da zadržava procenu da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije na kraju ove godine biti oko 3,5 odsto, koliko je i zvanično prognozirano do skoro, pre svega zbog pada poljoprivredne proizvodnje usled suše.
Na predstavljanju 77. broja Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji, Arsić, glavni urednik, kazao je da je međugodišnji rast BDP-a u drugom kvartalu ove godine bio solidan i iznosio je četiri odsto. Glavni pokretač bila je domaća tražnja, koja je u tom periodu imala međugodišnji realni rast od 5,5 odsto, dok je izvoz negativno uticao na BDP.
“Na strani proizvodnje najaveći doprinos rastu potiče od građevinarstva i usluga, dok je rast industrije bio skroman, a pad poljoprivredne proizvodnje usled suše će smanjiti rast BDP-a za 0,3 do 0,4 odsto. U drugoj polovini godine međugodišnji rast BDP-a će biti niži, tako da zadržavamo procenu da će rast u 2024. iznositi oko 3,5 odsto”, rekao je Arsić.
U prvoj polovini godine, kako je naveo, rast su imali građevinarstvo i sektor usluga, dok je industrija imala skroman rast, ali smatra da je moguće da će rast industrije u drugoj polovini godine biti nešto veći.
“U četvrtom kvartalu pozitivan uticaj moglo bi da ima pokretanje fabrike za proizvodnju električnih automobila u Kragujevcu, kao i početak serijske proizvodnje automobilskih guma u fabrici Linglong u Zrenjaninu”, rekao je Arsić.
Rekao je da je inflacija opadala do kraja drugog kvartala, a potom se blago povećala što se ne može obrazložiti kretanjima na svetskom tržištu i sezonskim faktorom, već uticajem domaćih sistemskih faktora, kao što je rast zarada i monetarna i fiskalna politika koje se sprovode u Srbiji.
Po njegovim rečima, Srbija je od početka prethodne godine do sada značajno oborila inflaciju, ali je ona i dalje iznad sredine “ciljanog koridora” i nešto je veća nego u evropskim zemljama.
“U prvih osam meseci ove godine međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 4,9 odsto, dok je u avgustu bila 4,3 odsto. Prema visini međugodišnje inflacije u avgustu Srbija je bila na petom mestu u Evropi, a veću inflaciju imale su samo Turska, Belgija, Rumunija i Island”, kazao je Arsić.
Ukazao je da kombinacija više inflacije od evropske i fiksnog kursa ima za posledicu ubrzano približavanje cena u Srbiji evropskim cenama.
“Za stabilizaciju inflacije na niskom nivou, uz čvrstu monetarnu politiku, neophodno je da dohoci rastu u skladu sa produktivnošću i da fiskalni deficit bude nizak”, kazao je Arsić i dodao da bi inflacija na kraju godine mogla da bude od 3,7 do 4,1 odsto.
Naveo je da će određeni uticaj na smanjivaje cena imati državna akcija “Najbolja cena”, ali smatra da će ona biti kratkotrajna i njen uticaj će biti manji jer će proizvođači i trgovci povećati druge cene i odustati od nekih sniženja, a uticaj ima i to što mnogi trgovci nisu uključeni u tu akciju.
