Ekonomije Zapadnog Balkana bi sa punim pristupom budžetu EU dobile nekoliko puta više novca nego kroz Ekonomski i investicioni plan Unije za region ali bi veći transferi trebalo da budu strogo uslovljeni institucionalnim reformama, navodi se u analizi Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW) i Fondacije Bertelsman.
U analizi se ocenjuje i da bi veća sredstva iz EU za Zapadni Balkan mnogo značila regionu a Uniju ne bi mnogo koštala.
Istraživači WiiW i Fondacije Bertelsman analizirali su da li je pristupanje EU unapredilo regionalnu ekonomsku saradnju u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) koje su članice bloka i koje se pouke mogu izvući iz njihovog iskustva za ekonomije Zapadnog Balkana.
Utvrđeno je da je ulazak u EU doprineo unapređenju regionalne ekonomske integracije u EU-CIE i da je međusobna trgovina robom i uslugama zemalja tog regiona uvećana za oko 50 odsto zahvaljujući pristupanju Uniji.
Unapređenje trgovinske integracije unutar regiona u EU-CIE u najvećoj meri je išlo preko prihoda i ukazuje na transfere iz budžeta EU koji su bili na nivou dva odsto godišnjih budžeta tih zemalja pri čemu su neke, poput Bugarske i Mađarske, dobile i više, tri odsto BDP.
Navodi se i da je za integraciju bilo značajno “početno stanje” i da su se zemlje i industrije sa ranijim većim stepenom regionalne integracije brže integrisale posle ulaska u EU.
Autori analize “Dug put: Pouke iz EU-CIE za unapređenje integracije i razvoja na Zapadnom Balkanu” naveli su i da nisu uočili direktnu vezu između pristupanja EU i priliva direktnih stranih investicija.
Prema nalazima istraživača, “ni članstvo u EU, ni EU transferi nisu odlučujući” za priliv direktnih stranih investicija, međutim, veći BDP vodi većem prilivu i pristupanje EU je imalo pozitivan uticaj na ta ulaganja.
Glavni zaključak tih nalaza za Zapadni Balkan jeste da je najefikasniji način da se unapredi regionalna saradnja usvajanje politike usmerene na rast prihoda.
“Veći prihodi vodiće većoj tražnji robe i usluga iz regiona, kao i većoj ponudi, što će zauzvrat voditi većoj regionalnoj ekonomskoj saradnji”, navodi se u analizi.
Istraživači kažu i da EU treba da poveća sredstva za Zapadni Balkan i da bi to moglo da se uradi davanjem punog pristupa budžetu Unije zemljama regiona.
“Cena toga za članice EU bila bi marginalna dok bi efekti za ekonomije Zapadnog Balkana bili značajni”, ističe se.
Ocenjuje se i da Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan koji je EU usvojila u oktobru 2020. verovatno neće biti dovoljan.
Planirano je da vrednost tog paketa bude devet milijardi evra ili oko jedan procenat ukupnog godišnjeg BDP Zapadnog Balkana, međutim, kažu istraživači, isplaćena sredstva mogla da bi da budu manja zbog relativno slabog kapaciteta regiona za apsorbovanje.
Ekonomje Zapadnog Balkana dobile bi, ako bi dobile pun pristup budžetu EU, nekoliko puta više sredstava nego u okviru Ekonomskog i investicionog plana i to bi značilo veći uticaj na prihode i time veću regionalnu integraciju.
Kako bi se to ostvarilo, veći transferi treba da budu strogo uslovljeni institucionalnim reformama jer Zapadni Balkan ne bi bio u stanju da apsorbuje povećanje sredstava EU bez boljeg institucionalnog kvaliteta i većeg standrada uprave.
Međutim, navodi se dalje, napredak sa reformama je mogo teži uz restriktivan ekonomski model, nedostatak snažne finansijske podrške spolja i sumnje u proces pristupanja EU.
“Više finansija za unapređenje javne infrastrukture, robusniji proces proširenja i brži napredak sa reformama takođe bi pomogli Zapadnom Balkanu da privuče veći i kvalitetniji priliv direktnih stranih investicija, što bi zauzvrat podstaklo prihode”, navodi se u analizi.
To je, kako se ocenjuje, posebno važno u tekućem kontekstu, kada mnoge zapadne kompanije nastoje da skrate lance snabdevanja i razmatraju preseljenje proizvodenje na mesta koja su bliža njihovim tržištima, kao što je Zapadni Balkan
