Vera Conić, petnaestogodišnja devojčica rodom iz Aleksinca koja živi u Čikagu, velika je nada američkog plivanja sa osvojenim drugim mestom u trci na 100 jardi leđno i trećim mestom u trci na 200 jardi leđno na prošle godine održanom prvenstvu Sjedinjenih Američkih Država.
Vera je jedan od najboljih takmičara u 60 godina dugoj istoriji kluba u Čigaku pošto je do sada oborila četrdesetak klupskih rekorda u 12 disciplina. Ova mlada plivačica je sa svega 14 i po godina oborila nacionalni rekord Srbije na 200 metara leđnim stilom. Njeno najbolje vreme u toj disciplini trenutno je 2:15:42, dok je 100 metara leđno isplivala za 1:04:00.
Vera je kazala da je imala sedam godina kada je počela rekreativno da pliva, sa osam godina je krenula sa redovnim treninzima, a sa devet godina sa takmičenjima.
„Sada sam prvi razred srednje škole i nedeljno uglavnom imam osam do devet treninga u bazenu i tri do četiri treninga u fitnes centru. Kada imam takmičenja manji je broj treninga, ali kada nema takmičenja, tri dana nedeljno treniram pre i posle škole. Jutarnji trening je od 5.30 do 7.30 sati, a popodnevni po završetku časova. Kondicione treninge imam tri do četiri puta nedeljno u fitnes centru i tamo radim različite vežbe, za fleksibilnost, koordinaciju, snagu, za balans“, rekla je Vera.
Prema njenim rečima, učenici koji su sportisti imaju u školi jedan čas tokom kojeg mogu da uče i da završe domaće zadatke, pošto im posle škole ne preostaje dovoljno vremena. Vera ističe da sve zadatke koje dobije u školi mora da uradi istog dana, jer ukoliko to ne uradi onda dolazi u situaciju da joj se školske obaveze nagomilaju.
„Jedan od mojih ciljeva u budućnosti je plasman na Olimpijske igre u Parizu 2024. godine. Da bi to uspela potrebno je da u narednih godinu i po dana vreme popravim za dve sekunde. Biće mi potrebno puno treninga za to, jer se radi o zaista izuzetnim vremenima. Srpski rekord u disciplini leđno, sporiji je od onog vremena koji moram da imam da bi se kvalifikovala za Olimpijske igre“, rekla je Vera.
Maja Conić, majka mlade plivačice, ističe da su oni sportska porodica u kojoj se svi bave ili su se bavili sportom. Njen suprug je grao košarku u Aleksincu, sin je rekreativno plivao, ona je trenirala rukomet i završila Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, a sada radi u Americi kao lični trener i kao kondicioni trener u plivačkom klubu za koji pliva Vera.
„Došli smo u Ameriku pre bombardovanja u Srbiji, suprug 1997. godine, a ja 1998. godine i nameravali smo da se posle nekog vremena vratimo u Aleksinac, ali smo ostali. Dolazimo u Srbiju na tri, četiri godine. Ne možemo češće zbog Verinih treninga i takmičenja. Potpuno smo posvećeni njenim obavezama i ciljevima. Ciljevi im se ogledaju u vremenima u trkama, ne u pobedama na takmičenjima. Mnogo je važnije kakvo vreme imaš u bazenu, od toga koliko si medalja osvojio“, rekla je Maja Conić.
Ona je kazala da su sportski rezultati izuzetno cenjeni u Americi i svako ko želi može da trenira i da se takmiči. Sportski rezultati, dodala je, tokom osnovne i srednje škole vrednuju se prilikom upisa na fakultet i ukoliko ste dobar sportista i dobar učenika, možete da dobijete stipendije koje pokrivaju sve troškove studiranja. Prema njenim rečima, uprkos tome što Čikako jedan od najbogatijih gradova, a državno takmičenje u Ilionoisu jedno od najboljih u Americi, u tom gradu nema dovoljno bazena dužine 50 metara i problem je da se obezbede termini za treninge.
„Bazena pogodnih za treninge ima na svakih pet milja, ali je i to nedovoljno jer mnogo dece se bavi plivanjem. Na žalost, u bazene se nedovoljno ulaže, pošto je sva pažnja usmerena ka košarci i američkom fudbalu“, istakla je Maja Conić.
