Uoči Svetskog dana siromašnih 9. avgusta, Inicijativa A 11 ocenila je da u Srbiji siromaštvo nije osvešćeno kao problem čije rešenje predstavlja javni interes, već se svodi na izolovani incident prouzrokovan individualnom odgovornošću, a ne sistemskom nepravdom.
“Građani Srbije već duže vreme bore se ne samo protiv sistemskih i pravnih prepreka, već i protiv dubinske nejednakosti i konstantne, izražene nepravde koja ih sprečava da ostvare pravo na rad, na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, na adekvatno stanovanje i na obrazovanje. Na današnji dan, čini se da siromaštvo uopšte nije osvešćeno kao problem čije rešenje predstavlja javni interes i otuda ne čudi potpuno urušavanje sistema socijalne zaštite kojem svedočimo”, navogi se u saopštenju Inicijative.
Stopa rizika od siromaštva u Srbiji zvanično je 20 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku za 2022. godinu, a naročito zabrinjava i podatak UNICEF-a prema kome svako peto dete u Srbiji živi u riziku od siromaštva jer dete rođeno u ovakvim uslovima nema jednaku šansu za normalan razvoj kao njegovi vršnjaci, zbog čega se siromaštvo prenosi sa kolena na koleno.
Inicijativa A11 još jednom je ukazala na primenu štetnog Zakona o socijalnoj karti, koji zbog svojevrsnog “algoritamskog eksperimenta” najsiromašnije građane posmatra kao osumnjičene za potkradanje državnog budžeta, a ne kao ljude u potrebi za društvenom podrškom.
Prag rizika od siromaštva je, prema poslednjim raspoloživim podacima, 26.509 dinara mesečno za pojedinca, odnosno 55.668 dinara za porodicu sa dvoje dece, pa je sa medijalnom zaradom od oko 77.000 dinara, upitno kako preživljava bilo ko sa realnim primanjima u Srbiji.
Poražavajuće je da, prema podacima RZS, 14 odsto građana u Srbiji ne može sebi da priušti da par puta nedeljno pojede meso ili ribu, kao i činjenica da grejanje stana ne može da priušti 9,5 odsto ljudi.
“Mere koje država (ne) preduzima ostavljaju duboke posledice i poslednji je čas da se energija donosilaca odluka preusmeri sa jačanja ‘ekonomskog tigra’ na shvatanje da efikasno ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava građana predstavlja interes od najvišeg značaja. ‘Bogata’ država ništa ne vredi ako su joj građani siromašni”, navodi se u saopštenju.
Ujedinjene nacije su 1994. godine ustanovile 9. avgust kao Svetski dan siromašnih, sa ciljem da pitanje položaja socijalno ugroženih taj dan dobije veću pažnju od uobičajene.
