Poljoprivreda Srbije će, zbog ekstremne suše i kratke mreže kanala za navodnjavanje, ove godine imati loše rezultate, koji će smanji privredni rast, ali se odlučila za osnivanje Instituta za razvoj veštačke inteligencije, piše mesečnik Biznis i finansije.
Prema popisu poljoprivrede 2023. godine u Srbiji se navodnjava tek 8,3 odsto korišćenog poljoprivrednog zemljišta.
Poljoprivredna proizvodnja lani je porasla 8,7 odsto, ali sa prilično niske osnovice u 2022. godini, a rast je ostvaren, zahvaljujući povećanju biljne proizvodnje za oko 15 odsto, koje je uspelo da nadoknadi pad u stočarskoj proizvodnji od skoro pet odsto.
Stočarska proizvodnja nastavila je da se smanjuje i tokom 2023. godine, desetkovan stočni fond, prošle godine je postao još siromašniji. U poređenju sa 2022. godinom, broj goveda je smanjen za preko devet odsto, odnosno za 75.000 grla, a broj muznih krava za više od deset odsto.
U sektoru svinjarstva pad je još drastičniji, Srbija je ostala bez 526.000 svinja za godinu dana, odnosno njihov broj je 2023. bio za petinu manji. Broj krmača smanjen je 17 odsto, pao je i broj koza i koka nosilja, dok je broj ovaca ostao na približno istom nivou kao 2022. godine.
Poljoprivrednici su prošlu godinu zapamtili po suši, a potrošači po poskupljenjima. Najveći udar na kućni budžet bile su cene povrća, koje su u proseku skočile 40 odsto. Mleko je poskupelo oko 23 odsto, jaja za 18 odsto, svinjsko i teleće meso za 17 odsto.
U izvozu agrarnog sektora 60 odsto je primarna proizvodnja, njena vrednost u 2023. iznosila je blizu 2,9 milijardi evra, što je pad od skoro 13 odsto u odnosu na 2022. godinu.
Kao i godinama ranije, u izvozu su prednjačile maline sa udelom od 10 odsto, dok je u poređenju sa 2022. najveći pad vrednosti bio u izvozu žitarica, sa 694,6 miliona evra u 2022. na 440,8 miliona evra u 2023. godini.
Za razliku od izvoza, kod uvoza je u svim kategorijama zabeležen rast. Prošle godine, uvoz primarnih poljoprivrednih proizvoda porastao je više od sedam odsto u poređenju sa 2022. godinom, ali čak za 50 odsto u odnosu na petogodišnji prosek.
Srbija je najviše uvozila smrznuto svinjsko meso, sirovu kafu, banane, semenski kukuruz i merkantilnu soju.
Najveći suficit u razmeni u 2023. godini ostvaren je u sektoru voća (420,6 miliona evra) i žitarica (359,6 miliona evra), dok je najveći deficit zabeležen kod mesa i drugih klaničnih proizvoda (210,8 miliona evra), kafe, čaja i začina (97 miliona evra), mleka i mlečnih proizvoda, jaja i prirodnog meda (70,8 miliona evra).
Najviše primarnih poljoprivrednih proizvoda Srbija izvozi u Evropsku uniju i na CEFTA tržište, dok izvoz u Rusiju opada još od 2021. godine. To je naročito primetno kod svežih jabuka, kojih je u Rusiju izvezeno 48 odsto manje nego 2022. godine, ali i kod ostalog svežeg voća i sira.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u prvih šest meseci ove godine poljoprivreda je ostvarila suficit od 61,9 miliona evra. Izvoz ovog sektora iznosio je 636,9 miliona evra, 51 odsto više u odnosu na isti period 2023. godine, a učešće u ukupnom izvozu u tom periodu povećano je sa 2,9 odsto na 4,4 odsto.
Uvoz u prvih šest meseci tekuće godine iznosio je 575,1 miliona evra, što je rast od 5,6 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine, a učešće u ukupnom uvozu povećano je sa 2,9 odsto na tri odsto.
Iako ima suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, procenjuje se da će poljoprivreda i ove godine imati loše rezultate. Kako se navodi u publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT), poljoprivreda je u prvih osam meseci zabeležila pad bruto dodate vrednosti za oko pet odsto.
Zbog posledica suše moguće je da će taj pad iznositi oko osam odsto na nivou cele godine i to pod optimističkom pretpostavkom da bruto dodata vrednost u stočarstvu ostane na prošlogodišnjem nivou.
Nepovoljni klimatski uslovi su najviše štete naneli kukuruzu, gde je zabeležen pad od preko 23 odsto, kao i većini industrijskih biljaka, gde će ovogodišnja proizvodnja biti barem za petinu manja nego lane, navodi se u analizi MAT-a.
Prema proceni Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Srbija je zbog klimatskih promena u poslednje dve decenije pretrpela gubitke od 7,8 milijardi evra, a najveća šteta se pripisuje sušama.
Pošto se najavljuju ekstremne suše i narednih godina, jedino rešenje je da se promeni tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji i ne raspravlja godinama o kanalima već se grade, naveo je časopis Biznis i finansije.
