Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je kod “Kraljeve česme” na pomenu “svim nevinim žrtvama komunističkog režima u Beogradu”, rekao da “mi danas u političkom životu imamo jednu strukturu ljudi koji su suštinski prikriveni neoboljševici i neokomunisti koji pokušavaju da priimene istu metodologiju koju su nažalost primenjivali i komunisti”.
Skup je održan kod “Spomen-česme kralja Aleksandra Prvog” iz 1932, u Opštini Savski venac, na mestu nekadašnjeg majdana kamena u Lisičijem potoku gde su u vreme završetka okupacije Beograda u Drugom svetskom ratu nove, komunističke vlasti streljale, kako se tvrdi, nekoliko hiljada ljudi.
Govoreći o prekrajanju istorije, Šapić je rekao da bi svako u svom domenu trebalo da pokuša da doprinese da bi se “neke stvari postavile na svoje mesto” i time novim pokoljenjima dala prilika da Srbiju “postave na neku zdraviju i normalniju platformu”. Devedesetih godina bio je “prvi pokušaj da se skine plašt komuzma” koji je “naneo nesagledive posledice srpskom narodu od 1944. godine kada je formalno zavladao”.
“Krenulo je kao pokušaj, pa je stalo, a dobar deo krivice je na lažnim srpskim nacionalistima koji su oskrnavili rodoljublje, patriotizam, srpstvo, to banalizovali i preterivali u mnogim stvarima”, rekao je Šapić.
Istakao je da je urađeno mnogo posle 2000. godine kada je Ravnogorski, odnosno Otadžbinski pokret kojeg su pokrenuli oficiri predratne Kraljevine Jugoslavije, izjednačen sa Narodno-oslobodilačkim pokretom. Šapić je rekao da “ukoliko želimo konačno pomirenje našeg naroda, bez obzira na naše druge različitosti, to neće biti moguće sve dok ne definišemo šta je to što se zaista desilo nakon Drugog svetskog rata”.
“Komunizam zloupotrebio znatan deo našeg naroda kako bi ostvario svoje političke ciljeve, da bi mogao da se obračuna sa političkim neistomišljenicima pod okriljem borbe protiv fašista” i dodao da je “srpski narod jedan od retkih koji je imao dva antifašistička pokreta”, rekao je on naglasivši da “zato ne smemo da dozvolio da danas etiketu fašista lepe upravo onima koji su prvi pokrenuli tu borbu”.
Za sebe je rekao da je prvi državni zvaničnik koji je javno otvorio neke teme, zbog čega je pod “rafalnom paljbom sa svih strana”, ističući da treba “da oprostimo kome treba da oprostimo jer su partizani naša braća i svi smo se zajedno borili protiv fašista”, ali da njega u javnosti neki nazivaju “čak i fašistom zato što hoće jasno da odvoji antifašističku borbu i pogubni komunizam”.
Šapić je pred govor izrazio saučešće porodicama 14 poginulih u petak u Novom Sadu gde je na njih pala betonska nadstrešnica ulaza Železničke stanice, i izrazio nadu da će troje teško povređenih imati što manje posledice rana. Na skupu su govorili i akademik Matija Bećković, direktor Instituta za evropske stidije Miša Đurković i istoričar Srđan Cvetković, a pomen je služio protojerej-stavrofor Ilija Šmigić.
