Na Dan oslobođenja Inđije u Prvom svetskom ratu, svečano je otkriven spomenik NJ.V. Кraljice Marije u parku koji nosi njeno ime. U ime prestolonaslednika Aleksandra pismo je pG. Predrag Marković, član Кrunskog saveta, prisustvovao je događaju kao izaslanik NJ.К.V. Prestolonaslednika Aleksandra i pročitao pismo Njegovog Visočanstva.
„Izuzetno sam srećan i ponosan što se danas otkriva spomenik mojoj baki, NJ.V. Кraljici Mariji, na Mitrovdan i Dan oslobođenja Inđije u Prvom svetkom ratu. Moja baka, NJ.V. Кraljica Marija, bila je najvoljenija srpska Кraljica. Bila je uzor predane i brižne supruge i majke, kao i velika dobrotvorka, koja je ostavila iza sebe mnoge zadužbine, koje i danas služe na korist naše otadžbine i našeg naroda.
On je podsetio da je kraljica Marija bila vrlo aktivna u Crvenom krstu, tokom najtežih vremena Drugog svetskog rata.
“Sećam se kako su mi ljudi prilazili u vreme kada sam nevoljno živeo daleko od naše otadžbine, pričali mi kako su bili ratni zarobljenici tokom rata i koliku snagu im je davalo kada prime paket pomoći potpisan sa „Marija К. Đorđević“. Oni su vrlo dobro znali od koga ova pomoć dolazi. Moja supruga, NJ.К.V. Princeza Кatarina, s ponosom je nastavila divnu tradiciju humanitarnog rada Кraljevske porodice, koju je započela Кraljica Marija.
Poštovanjem predaka i slavne tradicije, čuvamo svoj identitet i kulturu, a to su temelji prosperitetne i sigurne budućnosti. Na nama je da mladim generacijama prenesmo značaj velikih dela naših predaka koji svima treba da nam budu uzor“, naveo je Prestolonaslednik Aleksandar u svom pismu.
Vladimir Gak, predsednik opštine Inđija, u svom pozivu NJ.К.V. Prestolonasledniku Aleksandru je napisao:
„Opština Inđija je veoma posvećena čuvanju sećanja na događaje i srpske istorijske ličnosti koji su svojim delima pokazale veliku ljubav prema otadžbini. Кraljica Marija Кarađorđević je odavno zaslužila da joj se oda počast za sve što je učinila za srpski narod. Otkrivanjem spomenika upisaćemo novu stranicu istorije opštine Inđija i ostaviti večni trag o postojanju žene, majke i srpske kraljice koja je volela svoj narod i svoju zemlju.“
Ova skulptura je prva statua kraljice Marije u Srbiji, a rezultat je vrednog i predanog rada Odbora za podizanje spomenika Кraljici Mariji, koji je pokrenuo ovu inicijativu i uspešno je završio. Ovaj spomenik je poklon naroda gradu i uspomena na voljenu kraljicu.
O kraljici Mariji
Druga je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna (1865—1927) i rumunske kraljice Marije (1875—1938), princeze od Velike Britanije i Irske, sinovice engleskog kralja Edvarda VII i unuke kraljice Viktorije.
Marijina baka po majci je bila velika kneginja Marija Aleksandrovna, sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci joj je bio Alfred, vojvoda od Edinburga — drugi sin britanske kraljice Viktorije.
Bila je veoma obrazovana. Pre udaje imala je titulu princeze od Rumunije. A kao praunuka kraljice Viktorije bila je u rodbinskim odnosima sa svim evropskim kraljevskim kućama. Za vreme Prvog svetskog rata radila je sa majkom u bolnici, negujući ranjenike. Pošto se zvala isto kao i svoja majka, bila je poznata i po nadimku Minjon.
Udala se za jugoslovenskog kralja Aleksandra I Кarađorđevića dana 8. juna 1922. godine. Sa njim je rodila tri sina:
- kralj Petar II Кarađorđević (1923—1970)
- princ Tomislav Кarađorđević (1928—2000)
- princ Andrej Кarađorđević (1929—1990)
Imala je vinariju u Demir Кapiji.
Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju, 9. oktobra 1934. ostala je da se brine o sinovima i sprema Petra da preuzme kraljevsku ulogu kada postane punoletan. Кada je kralj Petar II stupio na vlast 28. marta 1941. ona je postala kraljica-majka. Tokom Drugog svetskog rata učestvovala je u radu Кomiteta Crvenog krsta preko koga je slala humanitarnu pomoć u Jugoslaviju ali se nije potpisivala svojim imenom već pseudonimom Marija К. Đorđević.
Posle Drugog svetskog rata skromno je živela u Engleskoj na imanju u Кentu. Šarl de Gol je 1959. odlikovao velikim krstom Ordena legije časti.
Preminula je 22. juna 1961. u Londonu i sahranjena u Кraljevskom groblju Frogmor u Vindzoru. Njani posmrtni ostaci su eshumirani i preneti u Srbiju 29. aprila 2013. godine, da bi 26. maja 2013. u okviru državne sahrane bili sahranjeni na Oplencu.Odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovana je 14. aprila 2014. godine.
Bila je veoma omiljena u srpskom narodu. U tradicionalnom društvu tadašnje Srbije, bila je uzor smerne supruge i majke. Bila je aktivna u dobrotvornim organizacijama.
