Srbija se po pitanju poštovanja ljudskih prava ne nalazi na dobrom putu, a nasilje u javnom prostoru od strane predstavnika vlasti je bilo sveprisutno prošle godine, rečeno je danas na konferencija za novinare Beogradskog centra za ljudska prava.
Ta nevladina organizacija je predstavila izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji 2023, a u njemu je navedeno da je “nasilje u društvu logična posledica nasilnog narativa koji je preplavio javnu sferu i koji služi održavanju stalnih tenzija i sukoba”.
Takav narativ, kako je ukazano, često dolazi i od noslilaca najviših državnih funkcija i predstavnika institucija.
Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković je kazala da se Srbija, po pitanju poštovanja ljudskih prava, uopšte ne nalazi na dobrom putu. Kazala je je to konstatovano i u izveštajima mnogih međunarodnih organizacija, te ukazala i na izveštaj organizacije Fridom haus (Freedom Hous) o tome. Rekla je da je nasilje bilo prisustno i u javnom diskursu, te da se ispoljavalo kroz govor mržnje i najviših državnih funkcionera.
Jedan od autora izveštaja Ivan Protić, je kazao da je stanje na domaćoj medijskoj sceni lošiji nego pre, te dodao da se takva ocena pojavljuju u izveštajima još od 2012. On je navodeći niz primera za to izrazio bojazan da će i u ovoj godini biti nastavljen isti takav trend.
Sveobuhvatne izveštaje o stanju ljudskih prava u Srbiji Beogradski centar za ljudska prava objavljuje od 1998. a danas predstavljeni – “Ljudska prava u Srbiji 2023. je – 26. po redu”
Kako je navedeno, “događaji koji su obeležili 2023. i još jednom pokazali duboku krizu u kojoj se nalazi društvo jesu dva masovna ubistva, početkom maja u gradskoj Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i u selima Malo Orašje i Dubona u okolini Mladenovca”.
“Nasilje u našem društvu je logična posledica nasilnog narativa koji je preplavio javnu sferu i koji služi održavanju stalnih tenzija i sukoba, a koji često dolazi i od strane noslilaca najviših državnih funkcija i predstavnika institucija”, piše u izveštaju.
Kako je navedeno. “skoro u potpunosti je urušen princip podele vlasti, izvršna vlast je u potpunosti preuzela primat u odnosu na druge dve grane vlasti, a predsednik države često je delovao van ustavnih ovlašćenja”.
Neefikasnost pravosuđa dovela je do gubitka poverenja građana u pravosudni sistem dok je, kako je navedeno, rad parlamenta u 2023. obeležen brojnim zloupotrebama parlamentarnih pravila.
“Sada već uobičajeno, i 2023. je bila izborna godina a vanredne izbore održane 17. decembra pratile su brojne neregularnosti za koje je izostao odgovor pravosudnih institucija”, ukazano je.
Kako je navedeno, “Srbija se na CIVICUS Monitor listi i dalje nalazi u kategoriji zemalja kojima su osnovne slobode opstruirane”.
Prostor za delovanje organizacija civilnog društva, kako se navodi, “drastično je sužen, a pojedincima i organizacijama koje imaju kritički odnos prema vlastima upućuju se pretnje”.
“Novinari trpe sve veći pritisak, napadi i uvrede upućene novinarima koji iznose kritičke stavove u odnosu na vlast su sve učestaliji”, dodaje se.
Veliki problem za novinare i medije, kako je ukazabno, predstavljaju SLAPP tužbe sa enormnim finansijskim odštetnim zahtevima.
Srbija se, piše u izveštaju, nalazi među evropskim državama sa najvišim stopama rizika od siromaštva i socijalne isključenosti, kao i među državama sa najvećim nejednakostima u dohotku.
Nazaduje se i po pitanju rodne ravnopravnostri i prema izveštaju fondacije Svetski ekonomski forum (WEF) iz 2023., u poređenju sa 2022. pala je sa 23. na 38. mesto po indeksu rodne ravnopravnosti.
Žene u Srbiji imaju veće prepreke za ulazak na tržište rada, ili ponovni ulazak na tržište rada u odnosu na muškarce, dok su neki od glavnih uzroka nezaposlenosti među ženama u Srbiji diskriminacija, obrazovanje, rodno slepe/neutralne politike…
U 2023. u porodičnom nasilju u Srbiji je ubijeno 28 žena, konastatovano je u izveštaju.
Položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji je i dalje izrazito težak, a kasni se sa velikim brojem aktivnosti koje su predviđene akcionim planovima za sprovođenje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.
Srbija se nalazi na 26. mestu u Evropi, kada je reč o poštovanju ljudskih prava i punoj ravnopravnosti LGBTI populacije prema istraživanju ILGA Europe, što predstavlja pad za tri mesta u odnosu na 2022. godinu, dodaje se.
Ocenjeno je i da su “duboka polarizovanost i permanentni nedostatak dijaloga, ne samo u institucijama već u čitavom društvu obeležili su 2023.”.
“Uzroke možemo tražiti u nesposobnosti nosilaca vlasti da artikulišu državne i političke ciljeve i uspostave demokratske vrednosti na kojima bi društvo trebalo da počiva ili, pak, u njihovoj konkretnoj nameri održavanja konstantnih tenzija i sukoba kao sredstva odvraćanja pažnje sa osnovnih egzistencijalnih pitanja građana, ali i sredstva koje ih sputava da punoj meri ostvare svoje potencijale”, navedeno je .
Ukazano je i da su najozbiljnije sumnje u suštinsku nezavisnost pravosuđa potvrdili su postupci pokretani pred sudovima zbog brojnih dokaza o temeljnom kršenju pravila izbornog postupka na izborima sprovedenim u decembru 2023.
Kako je navedeno, sudovi, a naročito tužilaštvo, odbili su da u okviru svojih nadležnosti ispitaju navedene nepravilnosti, čineći sudsku zaštitu izbornog prava potpuno nedelotvornom, a slično je postupao i Ustavni sud
“Nepostupanje sudova i tužilaštva tokom izbornog postupka samo je pokazalo da je u postupcima koji imaju političke implikacije gotovo nemoguće očekivati da pravosudni sistem postupa nezavisno od želja izvršne vlasti”, dodaje se.
