Za Srbiju je, u trećem cilkusu sprovođenja Instrumenta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj Evropske unije (IPARD), opredeljeno 288 miliona evra, a uz obavezno kofinasiranje iz budžeta Srbije od 90 miliona evra, domaćim poljoprivrednicima će biti na raspolganju gotovo 380 miliona evra pomoći, izjavio je danas programski menadžer u Delegaciji EU Srbiji Laslo Arendaš.
“Svakoj zemlji se u implementaciji ostavlja sloboda da sama izabere koje mere će sprovoditi. Mi smo u trećem ciklusu IPARD-a dodali još dve mere što znači da je ukupno na raspologanju 13 mera, a Srbija je za sada odabrala za sprovođenje sedam mera”, kazao je on na tribini na kojoj je predstavljen IPARD III program.
Kako je precizirao, od izabranih mera četiri su prošle kroz proces akreditacije pred Evropskom komisijom, a za ostale odabrane mere taj proces će se dalje nastaviti.
“Trenutno je otvoren javni poziv u okviru Mere 1 koja se odnosi na ulaganja u poljoprivredna gazdinstva”, rekao je Arendaš.
Predstavnik IPARD Upravljačkog tela Ministarstva poljoprivrede Srbije Rastko Cenić precizirao je da se Mera 1 odnosi na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, podsetivši da je ona u prethodnom IPARD II programu bila najtraženija i da su najveća sredstva poljoprivrednicima bila isplaćena po ovom osnovu.
“Mi smo za IPARD III program pripremili novi pravilnik i objavili smo prvi javni poziv koji traje do 24. maja. U okviru prvog javnog poziva Mere 1 planirali smo investicije koje se odnose na izgrdnjun i opremanje objekata, podizanje višegodišnjih zasada voća i podizanje višegodišnjih zasada sadnog materijala voća i grožđa”, kazao je on.
Naveo je da je budžet za ovaj poziv nešto veći od 41 milion evra, što znači da je to direktna podrška na koju poljoprivrednici mogu da računaju.
“Mera je namenjena fizičkim licima koji moraju biti upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava, kao privrednim društvima, poljoprivrednim zadrugama i preduzetnicima”, rekao je Cenić.
Rekao je da je novina u odnosu na IPARD II program što je dozvoljeno da se standardi proveravaju na kraju investicije.
“Na ovaj način otvorili smo tu meru za mnogo veći broj poljoprivrednika koji bi onda tek nakon realizacije investicije morali da ispune standard, odnosno dosegnu određene specfične kriterijume u zavisnosti od sektora ulaganja”, kazao je Cenić.
Kao primer je naveo da je u sektoru mlekarstva u IPARD II programu bilo prihvatljivo 20 mlečnih krava, a u IPARD III od 30 do 300 mlečnih krava, ali na kraju investicije, što kako je objasnio, u teoriji znači da gazdinstvo koje nema krave tek na kraju investicionog ciklusa u koji ulazi mora ispuniti ovaj specifičan kriterijum.
Isto važi i za sektor mesa i jaja, dok je za sektor voća i povrća tu je uslov da investicija bude 50.000 evra.
“Ranije su ti kriterijumi bili određeni površinom, a novi uslovi su pokušaj da se izađe u susret poljoprivrednicima, jer nisu iste investicije u hektar maline i u hektar šljive”, rekao je Cenić navodeći da je ideja da se na ovaj način omogući veći obuhvat ljudi koji bi mogli da konkurišu za ovu meru.
Prema njegovim rečima, pomenjen je i intezitet podrške, pa ona iznosi 60 odsto vrednosti ulaganja, ali ukoliko se na primer radi o maldim poljoprivrednicima ili sertifikovanoj organskoj proizvodnji, zainteresovani mogu da računaju na 70 odsto podrške, a dodatnih 10 odsto se dobija i za OIE i upravljanje otpadom.
“Minimalna podrška može biti 20.000 evra, a maksimalna million evra. U okviru IPARD III programskog perioda jedan korisnik može ostvariti maksimalno dva miliona evra podrške”, rekao je on.
Dodao je i da je izmenjena je lista prihvatljivih troškova u odnosu na IPARD II.
“Napravljena je šira lista kako bi sve što ima veze sa poljoprivredom moglo da bude pokrivene tom listom da sva oprema, mašine, mehanizacija koja može da dađe u upotrebu u poljoprivredi bude predmet IPARD podrške”, izjavio je Cenić.
On je najavio da bi naredni poziv za Meru 1 bi trebalo da bude u septembru, trajao bi dva meseca i odnosio bi se isključivo na nabavku traktora.
“Mi smo za traktore planirali da raspišemo celu alokaciju. Evropska komisija nam je dozvolila da 20 odsto od budžeta za Meru 1 da raspišemo za traktore što je nešto više od 23 miliona evra”, precizirao je on.
Cenić je kazao i da bi, od kraja novembru do kraja decembra, trebalo da bude otvoren i treći javni poziv u okviru Mere 1 koji bi se odnosio na nabavku mašina, mehanizacije i opreme. Najavio je da se planiraju i druge mere i investicije koje će se odnositi na preradu i marketing.
“Nama je pravilnik za tu meru u završnoj fazi i očekujemo da se uskoro objavi. I on bi trebalo da bude emitovan od 22. aprila do 21. juna. U julu se planira objavljivanje javnog poziva za Meru 7 – diversifikacija dohotka i razvoj poslovanja, atu su pored ruralnog turizma ponuđena za investicije i dva nova podsektora – direktni plasman i direktna prodaja na gazdinstvu”, rekao je Cenić.
On je potvrdio da Srbiju čekaju akreditacije još nekih mera u vezi sa IPARD III programom.
“Odlučili smo se da u IPARD III programu pokušamo da akreditujemo tri nove mere. To je Mera 4, agro-ekološko-klimatska mera, i nadamo se da ćemo do kraja godine uspeti da pošaljemo akreditacioni paket i krenemo sa njenom implementacijom gde će se poljoprivredniku po hektaru obračunavati operacije za koje se bude opredelio da ih primenjuje”, rekao je Cenić.
Objasnio je da se radi i na akreditaciji mere koja se odnosi na sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja, a koja se odnosi na lokalno udruživanje akcionih grupa.
“To nije investiciona mera, već preko tih akcionih grupa poljoprivrednici mogu da unaprede kvalitet života u područjima na kojima žive. Treba akreditovati i Meru 6 koja se odnosi na investicije u ruralnu javnu infrastrukturu gde bi korisnici bile jedinice lokalne samouprave”, kazao je Cenić.
