Julija Radulović (42), magistar ekonomskih nauka, već dve i po godine je stanovnica Aleksinca, ali malo ko od žitelja tog mesta zna da je zbog ljubavi prema stanovniku tog grada Milošu Raduloviću (44) došla u to mesto iz svog rodnog grada koji je od Srbije udaljen čak 7.000 kilometara.
Pre udaje Julija je živela na zapadu Sibira, u gradu Tomsk, a u Aleksinac se preselila posle slučajnog susreta sa Milošem na Crvenom trgu u Moskvi. Bila je to ljubav na prvi pogled koja je krunisana brakom i rođenjem sina Mirona.
“Do svoje 35 godine nikada nisam bila u Moskvi. To je bila moja želja za 35. rođendan i ostvarila sam je te godine. Otišla sam kod drugarice koja je živela u Moskvi i dok smo obilazile Crveni trg upoznala sam Miloša. On je bio kod svog druga i sa njim je obilazio Crveni trg”, kazala je Radulović.
Posle tog susreta, dodala je, ostali su u kontaktu, razgovarali su i dopisivali se svakodnevno.
“Miloš je posle tog susreta dva puta po mesec dana bio kod mene u Tomsku, a već posle prvog dolaska predložio je da nastavimo da živimo zajedno. Pozvao me je kod njega i prvi put sam došla u Srbiju i Aleksinac marta 2020. godine. Pre toga nisam ni znala gde se nalazi Srbija”, rekla je Radulović.
Ona je kazala da veruje da je sudbina “umešala prste” i na Crvenom trgu, a potom i prilikom njene prve posete Aleksincu.
“Samo par dana posle mog dolaska u Srbiju krenula je epidemija korona virusa. Letovi su bili obustavljeni i morala sam da ostanem četiri meseca. Tako sam neplanirano dobila priliku da bolje upoznam Aleksinac i da odlučim da živim ovde, a tako ne bi bilo sigurno da sam ostala par nedelja”, objasnila je Radulović.
Prema njenim rečima, dopao joj se Aleksinac i njegovi žitelji, posebno vreme.
“Došla sam u zimskoj jakni i čizmama, jer je u mom gradu bila zima i sneg preko jednog metra, a ovde me je dočekalo proleće, sunčani i topli dani”, kazala je Radulović.
Prvih godinu dana zajedničkog života, dodala je proveli su u Rusiji, ali je ona sve vreme mislila o tome kako je lepo živeti u Srbiji i tako su se pre dve i po godine doselili u Srbiju, a pre 19 meseci dobili su sina.
“U početku mi je bilo malo teško što sam otišla od roditelja i brata, ali sam se vremenom privikla i svaki dan mi je sve lepši i lepši. Moj suprug je mnogo dobar čovek i mnogo mi je pomogao oko prilagođavanja”, istakla je Radulović.
Ona je kazala da joj je u Srbiji priznata diploma magistra ekonomije, ali da ne namerava da nastavi da se bavi tim poslom.
“U Rusiji sam radila kao ekonomista, ali ovde želim da se bavim izradom ruskih kulinarskih specijaliteta. Sa Marijom Momčilović koja je takođe Ruskinja udata u Aleksincu počele smo već da pravimo ‘peljmenj’ za naše sunarodnike u Srbiji. Marija pravi testo, a ja fil od mesa. Ljudima se baš dopao naš peljmenj i imamo sve više narudžbina”, izjavila je Radulović.
Njena velika želja je, dodala je, da otvori radnju u kojoj će prodavati zamrznute ruske specijalitete, ali i koja će imati nekoliko stolova tako da će ljudi moći tu i da jedu specijalitete poput peljmenja, vareniki, sirnjiki, piroški i blinčiki.
“Verujem da bi se posao razvijao dobro jer se ljudima ovde dopadaju naši specijaliteti. Imali su priliku da ih probaju minulog vikenda na Ruskom bazaru i svi koji su probali su ih baš puno hvalili”, naglasila je Radulović.
Podsetila je da su ona i njene prijateljice iz Rusije Marija Momčilović i Ela Voronova, organizovale Ruski bazar kako bi dale svoj doprinos obnovi Dečjeg odeljenja aleksinačke Opšte bolnice. Na štandu sa njihovim specijalitetima bila je kutija za prikupljanje pomoći, tako da su oni koji su probali peljmenj i vareniki donirali bezmalo 40.000 dinara.
