Beogradski hotel Jugoslavija, građevinsko zemljište na kom se nalazi hotel, imovina i bista Aleksandra Zarina su oglašeni na prodaju u okviru stečajnog postupka kompanije “Danube Riverside”, sa početnom cenom od oko 3,17 milijardi dinara, dok je vrednost imovine 6,35 milijardi dinara, objavila danas Nova ekonomija.
Kako piše na sajtu, prema dokumentima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), depozit za učešće u postupku je 1,27 milijardi dinara, a uplata se može obaviti do 18. marta.
Prema dokumentima koje je objavila ALSU, u okviru hotela Jugoslavija na osam spratova nalazi se luster-tavanica, koja je, rešenjem Muzeja primenjene umetnosti od januara 2023. godine, određena za dobro koje je pod zaštitom muzeja i predstavlja deo procenjene imovine.
Pored toga, u okviru hotelskog kompleksa nalazi se i bista, delo Aleksandra Zarina, kojoj je rešenjem Narodnog muzeja Srbije utvrđeno svojstvo kulturnog dobra i predstavlja deo procenjene imovine. Takođe, na građevinskoj parceli, koja je na prodaju, od ukupno 45.613 kvadratnih metara, pod objektima je 13.981 kvadratni metar.
Kako je objašnjeno, ta katastarska parcela je u zajedničkoj svojini Danube Riverside i društva MV Investment, među kojima nije urađeno pravno razgraničenje u smislu opredeljivanja suvlasničkih udela u zemljištu, a ni parcela nije fizički podeljena među društvima.
Na sajtu piše da je pred Privrednim sudom u Beogradu u toku parnični postupak, koji je Luka Beograd pokrenula protiv Danube Riverside i MV Investmenta, zbog dela katastarske parcele koja čini ovu imovinu, a javno nadmetanje za tu imovinu biće održano 22. marta.
Hotel “Jugoslavija” otvoren je 1969. godine, a izgrađen je po projektu arhitekte Lavoslava Horvata.
“Kada je izgrađen, hotel je bio najveći i najmoderniji hotel u SFRJ. Imao je sedam spratova i prateće zgrade sa 1.500 prostorija, 1.100 kreveta u ukupno 600 soba i 23 apartmana”, piše na sajtu.
Kako je navedeno, u elaboratu piše da su neki od gostiju hotela bili britanska kraljica Elizabeta, astronaut Nil Amstrong, američki predsednici Ričard Nikson, Džimi Karter i libijski vođa Gadafi. Hotel je bombardovan 1999. godine, ali i dalje nije obnovljen u potpunosti, već samo neki njegovi delovi.
“Hotel Jugoslavija je do 24. decembra 2011. godine bio pod prethodnom zaštitom. To znači da se za hotel pretpostavljalo da ima svojstva kulturnog dobra i nakon izrade elaborata mogao je da bude proglašen kulturnim dobrom”, navela je Nova ekonomija.
Kako je objašnjeno, Zavod za zaštitu spomenika je izbrisao hotel Jugoslavija sa evidencije dobara pod prethodnom zaštitom, a razlog, kako piše u elaboratu, bio je delimično uništen originalni enterijer, kojem je naneta velika šteta u toku bombardovanja.
