Pre 220 godina, 14. februara 1804, počeo je Prvi srpski ustanak koji je podigao čuveni vožd Karađorđe Petrović. Trajao je do 7. oktobra 1813. godine.
U Srbiji se 15. i 16. februara obeležava praznik Sretenje i Dan državnosti Republike Srbije koji se praznuje neradno.
Dahije u Beogradskom pašaluku su 1801. godine ubile beogradskog pašu i uspostavljaju nasilje u pašaluku. Mnogi Srbi su se odmetnuli u hajduke i spremaju plan za pobunu. Kada su dahije to saznale, 1804. su sprovele seču knezova, a umesto da su sprečile bunu, dahije su je ubrzale.
Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.
Sretenje se slavi 40 dana nakon Božića, 15. februara po gregorijanskom kalendaru.
Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana (544. godina), a kao slava veoma je često u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje svoju tradiciju i običaje.
Tako postoji verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.
Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć.
