OŠ Osnovna škola “Radoje Domanović” prva je u Nišu uvela uniforme za nastavnike, zabranila korišćenje mobilnih telefona, opremila jednu učionicu skamijama, a sada je otišla i korak dalje – pretvorila je deo školskog hodnika u retro kutak.
Retro kutak ima nameštaj iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, gramofon, radio, fiksni žičani telefon, vinil ploče i kasete, časopise i stripove iz tog perioda koje su nastavnici doneli iz svojih kuća, ali iz škole najavljuju i dodatno opremanje tog prostora.
Direktorka škole “Radoje Domanović” Dušica Tričković kazala je da će kutak uskoro okrečiti na način na koji su se kuće nekada krečile, valjcima sa šarama, postavi’e retro tepih i nadaju se nabaviti “crno beli” televizor.
“To neće biti samo eksponati koji će se gledati i govoriti o njima. Deca će tu provoditi vreme, slušati ploče i kasete, a moći će i da čitaju čitaju časopise i stripove iz prošlog veka. Na taj način želimo da sačuvamo od zaborava mnoge lepe stvari. Činjenica je da mnoga deca nisu imala do sada priliku da slušaju muziku sa kaseta i vinil ploča, da koriste stare telefone i gramfone”, objašnjava Tričković.
Ona je kazala da je ideja o pretvaranju dela škole u retro kutak deo školskogog razvojnog plana, a pokazala se kao odlična, jer su deca taj prostor odlično prihvatila.
“Imali smo upitnik o tome u kom delu škole se deca osećaju najsigurnije i najprijatnije i uglavnom su odgovarali da je to retro kutak”, izjavila je Tričković.
Škola “Radoje Domanović” jedinstvena je u Nišu, ali i u Srbiji jer, umesto u učionici sa običnim klupama, učenici časove veronauke i narodne tradicije pohađaju u učionici sa skamijama.
Tričković je kazala je da su skamije stare kao i škola, punih 120 godina, ali su odlično očuvane i podsećaju na neka dobra stara vremena.
„Bila je ideja da budu otpisane na jednom popisu, ali neka vremena nas vezuju za tradiciju i za istoriju i želela sam da očuvam od zaborava to vreme kada su se koristile skamije, kada su se koristile tablice umesto svezaka. Onda smo ih reparirali i prostor uredili da bude prigodan za časove veronauke, ali i za narodnu tradiciju”, ističe Tričković.
Osim po skamijama škola „Radoje Domanović“ poznata je i po tome što je skoro već šest godina „zona bez mobilnih telefona“. Korišćenje mobilnih telefona u učionicama, hodnicima, ali i školskom dvorištu zabranjeno je i učenicima i nastavnicima. Nekroišćenje telefona nadomestili su korišćenjem tableta i laptopova.
„Mi smo još 2017. godine prepoznali mobilne telefone kao veliku opasnost, a ne kao dobit, jer je krenulo internet nasilje, gubilo se na kvalitetu časova. Komunikacija je bila puna „šumova“ i slomova i definisali smo mobilni kao glavni ometač u komunikaciji sa vršnjacima i nastavnicima koji može da dovede do velikih posledica”, objašnjava Trčković.
Ona je kazala da je zabrana korišćenja telefona u školi donela brojne pozitivne rezultate. Vreme na časovima se koristi mnogo efikasnije, među učenicima je smanjeno digitalno ali i ostale vrste nasilja, a poboljšana je komunikacija među decom i komunikacija roditelja sa nastavnicima.
