Teodora Vićentić, studentkinja doktorskih studija iz oblasti fizičke hemije na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu i Stefan Ilić, doktorant iz oblasti nanotehnologija i mikrosistema na Elektronskom fakultetu u Nišu, prvi su Srbi koji su učestvovali na paraboličkom letu Evropske svemirske agencije i u bestežinskom stanju radili na svom eksperimentu.
Mladi doktoranti dobili su jedinstvenu priliku da lete posebnim letom Evropske svemirske agencije (ESA) koji se zove ZeroG, prilikom kojeg su i eksperimenti i naučnici bili u bestežinskom stanju.
U bestežinskom stanju imali su na raspolaganju samo 22 sekunde u okviru kojih su mogli da testiraju eksperimente u uslovima bez gravitacije.
Oni su, zapravo, vršili eksperimente kojim se ispituje efikasnost zarastanja rana koje su obložene novom vrstom materijala (posebnom vrstom umreženih hidrogelova).
Rezultati bi trebalo da pomognu u razvoju nove klase kompozitnih materijala sa poboljšanim svojstvima za previjanje rana u svemiru.
Letenje i eksperiment, ovi mladi naučnici, opisali su kao osećaj propadanja i lebedenja.
Tvrde da nije ni nalik rolerkosteru, kao što se mislilo.
„Tokom leta smo radili eksprement. Kada avion dođe na lokaciju gde će leteti, mi dođemo do našeg radnog okruženja. Sve je fiksirano da ne bi odletelo. To su metalne kutije zatvorene sa svih strana u kojima je eksperiment. Povezane su sa računarom preko kog smo kontrolisali šta se dešava unutra. Kada deluje 2g ubrzanje, nabolje je da ležite i pogled fiksirate u jednu tačku. Jer, ako pomerite, vaše oči vide da ste pomerili glavu za, recimo 20 stepeni, a centar za ravnotežu koji se nalazi u uhu oseća da letite pod uglom od 47 stepeni. Tada dolazi do potpune konfuzije i počinje mučnina. Džojstici koji plutaju oko nas su povezani na kompjuter i mi tako kontrolišemo šta se dešava sa eksperimentom“, kazali su za Niške Vesti ovi mladi naučnici/ istraživači.
