09U novom godišnjem izveštaju Evropske komisije koji je objavljen danas, Srbija je dobila loše ocene u ključnim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, dok se ukazuje da Beograd nije uveo sankcije Rusiji i nije zatvorio prostor stranom mešanju i manipulaciji informacijama.
Iako je članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj zemlje, Srbija sklapa trgovinske sporazume s Kinom i ostalim trećim zemljama koje ne ispunjavaju briselske standarde, navodi se u izveštaju u koji Radio slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
U izveštaju koji je deo Paketa proširenja ističe se da odnosi sa Kosovom ostaju ključni za evropski put zemlje i konstatuje ograničen napredak po pitanju slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala kao i nedostatak napretka u usklađivanju sa spoljnom politikom EU.
Kada je reč o Kosovu, od Srbije se traži da uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa s Kosovom krenuo napred i dodaje da je neophodno da ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju.
“Od Srbije i Kosova se očekuje da se konstruktivnije angažuju kako bi omogućili početak pregovora o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji i pokažu fleksibilnost u cilju brzog i konkretnog napretka. Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u odsustvu napretka”, navodi se u godišnjem izveštaju za Srbiju.
U dokumentu se potvrđuje da je na odnose sa Kosovom uticalo nekoliko kriza “različitog intenziteta” sa nasilnim napadom na kosovsku policiju 24. septembra u selu Banjska kod Zvečana koji jeokarakterisan kao “najteža eskalacija u poslednjih nekoliko godina”.
Dokumentom se podvlači očekivanje Evropske unije da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi i da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu.
“Napad (u Banjskoj) ne bi trebalo da posluži kao izgovor nijednoj strani da skrene pažnju sa Dijaloga koji vodi EU. Kosovo i Srbija moraju da nastave stalne napore za deeskalaciju, kao i da obezbede održavanje novih izbora na severu Kosova što je pre moguće, uz aktivno učešće kosovskih Srba”, navodi se.
Od Srbije se takođe traži da istraži nasilje počinjeno nad snagama Kfora tokom protesta krajem maja uz ocenu da ostaje imperativ da se vrati situacija u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na severu Kosova.
Evropska komisija ocenjuje da je povlačenje kosovskih Srba iz kosovskih institucija u novembru 2022. i bojkot lokalnih izbora na severu Kosova u aprilu 2023 “krše obaveze Srbije u okviru dijaloga i predstavljaju ozbiljno nazadovanje” u poštovanju sporazuma iz 2013. godine od strane Srbije.
U ovogodišnjem izveštaju o Srbiji takođe se konstatuje da je sastav Skupštine više pluralistički od prethodnog i da uključuje opozicione stranke koje su bojkotovale izbore 2020, ali se dodaje da su parlamentarne debate obeležene tenzijama između vladajuće koalicije i opozicije.
Skupština nema godišnji plan rada i skoro sve sednice su sazivane uz najavu minimalnog roka od 24 časa, što bi trebalo da se koristi samo u izuzetnim okolnostima.
Navodi se da nije bilo praćenja građanske inicijative, kao ni opozicionog predloga za interpelaciju, te da je nadzor izvršne vlasti bio slab.
“Kodeks ponašanja nije bio sistematski primenjivan i često se koristio zapaljivi jezik, koji je ostao nerešen. Parlamentarni poslovnik treba da se modernizuje i da se primeni kodeks ponašanja za kažnjavanje za prekršaje poslanika”, navodi se u godišnjem izveštaju o Srbiji.
Kada je reč o slobodi medija, Evropska komisija ocenjuje da je Srbija učinila “ograničen napredak” u slobodi izražavanja.
Spominje se da su policija i tužilaštvo brzo reagovali u nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara.
“Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), posebno pokrenutih od strane članova nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i cenzuru”, podvlači se u dokumentu.
Dodaje se takođe da stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara stvaraju “izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja”. Mogućnost novinara da izveštavaju o krivičnim postupcima koji su u toku je preterano ograničena u zakonskom okviru, navodi se dokumentu.
Evropska komisija smatra da će novi zakoni “ojačati nezavisnost” Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
“Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost. Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, kao i da se suprotstavi stranoj manipulaciji informacijama i mešanju, posebno u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine”, podvlači se u ovom dokumentu.
Evropska komisija u izveštaju ocenjuje da je osnaženo civilno društvo ključna komponenta svakog demokratskog sistema i da bi državne institucije trebalo da ga prepoznaju i tretiraju kao takvo.
Primećuje se da su nastavljeni verbalni napadi i kampanje klevete i od strane visokih zvaničnika protiv nekoliko organizacija civilnog društva i njihovog finansiranja.
“I pored toga što su u Skupštini vršeni i verbalni napadi, administrativni odbor zadužen za primenu kodeksa ponašanja Skupštine nije utvrdio kršenje. Organizacije i pojedinci koji su kritikovali vlast bili su pod pritiskom, posebno oni koji su učestvovali u protestima protiv veličanja ratnih zločinaca, u znak podrške zaštiti životne sredine i u protestima ‘Srbija protiv nasilja’. Došlo je do značajnog i zabrinjavajućeg porasta strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje su pokrenuli pripadnici nacionalnih i lokalnih vlasti, protiv branitelja ljudskih prava”, ističe se u ovom dokumentu.
U godišnjem izveštaju o Srbiji se ocenjuje da zemlja još nije pokazala istinsku posvećenost istrazi i suđenju u predmetima ratnih zločina, kao i da Srbija nastavlja da javno osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i na najvišim nivoima.
“Određeni broj srpskih političkih partija i ličnosti, uključujući i ministarski nivo, nastavio je da pruža podršku osuđenim ratnim zločincima i javni prostor za njih. Osuđeni ratni zločinci nastavljaju da šire govor mržnje u javnom prostoru. Određeni političari i dalje, bez posledica, negiraju genocid u Srebrenici”, navodi se u izveštaju.
Evropska komisija smatra da je situacija u srpskom pravosuđu zabrinjavajuća zbog, kako se navodi, neprikladnog pritiska na pravosuđe.
Primećuje se da je preduzet niz koraka kako bi se smanjio prostor političkog uticaja na pravosuđe, ali da u praksi još nije moguće uočiti dosledno smanjenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce.
Po pitanju borbe protiv korupcije u ovogodišnjem izveštaju se ocenjuje da je Srbija ostvarila ograničeni napredak u primenjivanju prošlogodišnjih preporuka.
“Sve u svemu, korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rešavanje pitanja korupcije i za snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou”, ističe se u dokumentu.
U godišnjem izveštaju se navodi da se došlo do “blagog povećanja” broja novih istraga i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, ali je broj novih optužnica opao. Dodaje se da nije bilo slučajeva konačnog oduzimanja imovine, kao i da Srbija tek treba da usvoji nacionalnu strategiju borbe protiv korupcije i prateći akcioni plan.
Od zemlje se traži da uspostavi efikasan mehanizam koordinacije kako bi operacionalizovala ciljeve politike prevencije i represije i temeljno se bavila korupcijom. Dodaje se da zahtevaju posvećenu akciju, oni sektori koji su najosetljiviji na korupciju.
“Ograničen napredak” se takođe konstatuje po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala, posebno u otkrivanju i sprečavanju krijumčarenja migranata i trgovine ljudima.
U 2022. godini, navodi se u izveštaju, zabeležen je i blagi porast finansijskih istraga i oduzimanja imovine, povećao se broj novih istraga i optužnica, a smanjile su se prvostepene i pravosnažne osude, posebno za pranje novca.
U izveštaju se ocenjuje da nije postignut napredak u usklađivanju spoljne politike s Evropskom unijom, jer je stopa usaglašavanja ostala nepromenjena.
“Neke akcije i izjave Srbije bile su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici”, navodi se u izveštaju.
Spominje se da se Srbija uskladila sa nekim stavovima EU na međunarodnim forumima, ali da nije uvela nijednu restriktivnu meru protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu.
“Srbija je takođe održala odnose na visokom nivou sa Ruskom Federacijom, što postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije”, ističe se u dokumentu.
Od Srbije se traži da prioritetno unapredi svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i izbegava radnje i izjave koje su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici.
Takođe se traži da se intenziviraju aktivnosti na sprečavanju bilo kakvog pokušaja korišćenja teritorije Srbije i/ili pravnih lica registrovanih u Srbiji za zaobilaženje restriktivnih mera EU, te da se ulažu kredibilni napori da se zatvori prostor za strano mešanje i manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije.
U izveštaju se takođe konstatuje da vizna politika Srbije još nije u potpunosti usklađena s listom trećih zemalja čiji državljani podležu viznom režimu za boravak u EU.
Ocenjuje se međutim da je Srbija postigla značajan napredak u usklađivanju s viznom politikom EU tako što je ponovo uvela vizne uslove za državljane šest trećih zemalja, ali se traži da Beograd dalje uskladi viznu politiku sa EU.
U izveštaju se potvrđuje da je nakon zabrinutosti koju je iznela EU, vlada Srbije povukla predložene izmene i dopune Zakona o državljanstvu, kojima bi se omogućila mogućnost podnošenja zahteva za srpsko državljanstvo nakon kratkog boravka i rada.
U izveštaju se od Srbije traži i da se odrekne trgovinskih sporazuma sa trećim zemljama prilikom učlanjenja u EU.
Spominje se sporazum koji je Srbija potpisala sa Kinom u oktobru 2023, što za Brisel “predstavlja stratešku zabrinutost” i dodaje da je Srbija najavila planove za sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom, ali da suštinski pregovori tek treba da počnu.
“Svi sporazumi o kojima Srbija pregovara moraju da obezbede kompatibilnost sa pravnim tekovinama EU i da sadrže klauzule o prestanku roka, koje garantuju da Srbija može da se odrekne sporazuma po pristupanju u EU”, navodi se.
U dokumentu se potvrđuje da Srbija ima 46 bilateralnih investicionih ugovora na snazi, od kojih je 21 s članicama EU. Od zemlje se traži da razvije strategiju za izmenu ili raskid postojećih ugovora koji nisu u skladu sa standardima EU.
Pregovori o novim takvim ugovorima su u toku sa Južnom Korejom, a najavljeni su za Angolu, Bahrein, Uzbekistan, Indiju i Kirgistan, navodi se u dokumentu.
U ovogodišnjem izveštaju, Evropska komisija je ponovila ocenu da je Srbija ispunila početna merila za klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i da je ovaj klaster tehnički spreman za otvaranje.
Ovu preporuku je Evropska komisija iznela u izveštajima za 2021. i 2022. godinu.
Međutim od decembra 2021, Srbija nije otvorila nijedan klaster u pristupnim pregovorima jer članice to ne dozvoljavaju zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
