Veliko je pitanje, zašto se ne utvrdi istina, kad već postoji priča, ko ne dozvoljava da se uradi DNК analiza, da li smo svesni da na taj način skrnavimo sopstvenu istoriju i tako tumaramo u njoj, kome to odgovara i zašto… veliko je pitanje?
Ili kako zbore još iz davnina nek monasi i duhovnici da Srbi još nisu zaslužili da im se Sava pojavi i da će se on pojaviti kada zasluže. Možda stvarno još nije došao taj trenutak… a vrlo lako se može utvrdi istina.
U razgovoru sa monahinjom manastira Ždrebaonik dobio sam potvrdne informacije da je 9. novembra 2013. god, prilikom presvlačenja moštiju svetog Arsenija Sremca na lobanji utvrđeno da piše (urezano) ,,Sava srpski” (na čelu iznad desne slepoočnice) i da moštima nedostaje ruka (a Savina leva ruka je sačuvana, i čuva se u manastiru Sv. Trojice kod Pljevalja).
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije rekao je tada monahinjama da još nije vreme da Srbi saznaju istinu i da se sačeka, Svetitelj će se sam projaviti i dati znak… slično je rekao i patrijarh Pavle. O ovoj priči ima dosta tekstova i tvrdnji da mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru, već se i danas čuvaju u manastiru Ždrebaonik.
Ali pitam se da li bi olako tadašnji monasi i verski narod dozvolio spaljivanje moštiju, kada se znalo u kakvim prilikama se živi.
Zato i ostaje veliko pitanje da li su mošti Svetog Save spaljene na Vračaru ili podmetnute?
Čitajući neke nezvanične izvore kažu da su mošti skrivane u pećinama od osmanskog zuluma i agresije, pa u manastiru Dovolja, u Morači i u Кučima pa u manastir Ždrebaonik (kod Danilovgrada, 17 km od Ostroga), kažu da se čuvaju ispod ikone Svetog Save, ali sa natpisom Sveti Arsenije Sremac (naslednik Svetog Save na mestu arhiepiskopa) gde se smatra (u određenim krugovima) da se Savine mošti i danas tamo nalaze.
Zanimljivo je i to da Sinan Paša svakako nije mogao da spali mošti jer je još Dimitrije Ruvarac utvrdio da je Sinan Paša skinut sa mesta vezira 1595. godine.Zanimljivo je i to da je ostao i kivot, štap Savin koji je otkupljen od muslimanske porodice, pa ruka Savina. Čudno je da nije sve spaljeno?
Na temelju rasprave koju je nekoliko godina ranije (1926) objavio prota Stevan Dimitrijević, profesor Teološkog fakulteta u Beogradu Mirko Dragović je napisao novu, gde tvrdii da Sveti Sava nije spaljen na Vračaru i da su taj mit stvorili sami Srbi. Кnjiga “Sveti Sava nije spaljen: istoriska rasprava”, Štamparija, pečatoreznica i knjigoveznica Jadran, Požarevac, 1930.
Ovu naučnu raspravu koja je na 16 strana možete preuzeti preko ovog linka i saznati dosta toga…
O ovoj temi piše pisac i novinar Vlada Arsić u svojoj knjizi ,,Osinje gnezdo”, kako autor kaže, knjiga je zasnovana na neospornim istorijskim činjenicama.
Sava nije spaljen – Mirko Dragović, 1930. pdf
Bio sam lično na tom mestu, koje odaje mir i uliva snagu.
Red je i moranje da se to već jednom utvrdi… možda sa Savinim moštima krenemo ka ujedinjenju svih Srba na ovim prostorima. Možda nam na taj način i pomogne!
Priredio:
Đorđe Bojanić,
glavni urednik
sajta Srpska istorija
