Alergijski rinitis je najčešća hronična, nezarazna respiratorna bolest današnjice, od koje u svetu pati više od 500 miliona ljudi, od kojih skoro polovinu čine deca i adolescenti, rečeno je na skupu u Beogradu o zaštiti od alergija.
Ta bolest uzrokovana je alergenima poreklom iz polena (polen drveća, trava i korova) i kućne prašine (grinje, bubašvabe, plesni, buđ i epitel kućnih ljubimaca) i kod dece povećava rizik za razvoj bronhijalne astme, ukazali su lekari.
Krajem protekle decenije registrovan je najveći porast učestalosti preosetljivosti na polen ambrozije, koja predstavlja vodeći uzrok respiratornih alergijskih reakcija, čiji simptomi su najizraženiji tokom kasnog leta i početkom jeseni.
Ambrozija spada u biološki agresivnu i u svetu široko rasprostranjenu korovsku biljku sa izrazito alergogenim polenom. U Evropi najugroženije su Mađarska, Slovačka, ali i zemlje Balkana, gde Srbija zauzima neslavnu vodeću poziciju.
Simptomi alergijskog rinitisa su učestalo kijanje u serijama koje je teško zaustaviti, obilna vodenasta sekrecija iz nozdrva, svrab i zapušenost nozdrva, svrab u grlu, nepcu, ušnim kanalima, a u većini slučajeva i svrab, suzenje i crvenilo u očima.
Zbog ovakvih simptoma često tu bolest ne prepoznaju i lekari, a njen negativan uticaj na kvalitet života obolelih je izuzetno veliki jer te osobe imaju poremećaj sna, pažnje, umorni su, malaksali, bezvoljni, izostaju sa posla, kod školske dece negativno utiče na pažnju i napredovanje u škol.
Zbog velikih troškova lečenja koje iziskuje, alergijski rinitis svrstava ne samo u zdravstveni, već i socijalni problem današnjice. Često je udružen sa drugim bolestima i ako se ne leči adekvatno, nosi rizik za prelazak u težu formu bolesti, kao i u bronhijalnu astmu.
Borba protiv alergijskih bolesti disajnih puteva se zasniva na prevenciji izlaganja alergenima, primeni savremene farmakološke terapije i alergenske imunoterapije, kao i stalnoj edukaciji bolesnika.
Na skupu je istaknuto da je osnovni cilj lečenja alergijskog rinitisa kontrola simptoma bolesti, poboljšanje kvaliteta života obolelih, ali i smanjenje rizika i sprečavanje progresije bolesti u bronhijalnu astmu.
