Maj je bio mesec kolektivne tuge i bola zbog tragedija koje su odnele desetine mladih života i uzdrmale čitavo društvo. Osim na mentalno i psihološko zdravlje ovako veliki stres i emocije negativno utiču na stanje čitavog organizma. Oduvek je srce simbol naših emocija, a naučnici su dokazali da stres i negativne emocije mogu izazvati probleme sa srcem, pa čak i kod zdravih osoba.
Kako stres šteti srcu, pa i kod zdravih osoba, objašnjava kardiolog dr Goran Popović.
„Emocionalni stres izaziva negativnu lančanu reakciju u organizmu. Ako ste ljuti, uznemireni, napeti, frustrirani, uplašeni ili depresivni, prirodni odgovor vašeg tela je da oslobađa hormone stresa – kortizol i adrenalin. Ovi hormoni su važni u pripremi organizma da se nosi sa stresom, ubrzavaju rad srca, povećavaju krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Kako stres postaje manji, krvni pritisak i rad srca trebalo bi da se vrate u normalu. Međutim, kada je osoba stalno pod stresom, organizam ne dobija priliku da se oporavi i to može dovesti do oštećenja zidova arterija i drugih simptoma, kao što je bol u grudima.“
Kod osoba koje su pod jakim stresom, a posebno ako je stres dugotrajan, jedan od prvih simptoma je bol u grudima, znojenje, stezanje u grudima na nervnoj bazi ili otežano disanje. A u organizmu se dešava da iznenadni porast adrenalina sužava arterije u srcu i pričvrsti se za ćelije unutar srca. Ovo stanje se zove stresna kardiomiopatija, oponaša srčani udar počev od simptoma pa sve do promena u električnoj aktivnosti srca. Stresna kardiomiopatija se obično leči u roku od nekoliko dana ili nedelja, ali svakako može dovesti do slabljenja srčanog mišića, kongestivne srčane insuficijencije i abnormalnih srčanih ritmova.
Anksioznost takođe može dovesti i do poremećaja srčanog ritma odnosno aritmije, jer hronično visoki nivoi hormona stresa mogu izazvati napad panike izazivajući simptome veoma slične srčanom udaru.
„Bol u grudima izazvan srčanim udarom širi se po grudima i proteže u ramena, ruke i vilicu, te se postepeno pogoršava, dok se, kada je u pitanju anksioznost, javlja iznenadni bol koji ostaje u grudima i stanje se polako poboljšava.“ ističe dr Popović i dodaje:
„Mnogi ljudi doživljavaju lupanje srca zajedno sa anksioznošću, osećaju kao da im srce preskače, treperi u grudima, vratu, grlu, čak i u ušima. Naime, aksioznost pokreće telesni odgovor „bori se ili beži“ kao deo autonomnog nervnog sistema. Kada se osećate nelagodno zbog neke situacije, može se aktivirati vaš odbrambeni mehanizam, povećavajući broj otkucaja srca. Iako ubrzan i jak rad srca poznatiji kao palpitacije, može izgledati alarmantno, uglavnom nije opasno i nestaje kada prođe stresna situacija koja izaziva teskobu. Ali u nekim slučajevima palpitacije srca mogu biti znak ozbiljnog zdravstvenog problema, kao što je aritmija.“
Mnogi ljudi se sa stresom suočavaju na štetan način, tako što se prepuštaju prekomernom konzumiranju alkohola, cigareta i hrane, a to samo može doprineti razvoju srčanih oboljenja.
Svaka osoba, koja vodi računa o svom opštem zdravlju, pa i zdravlju srca kao glavnog pokretača, može da nauči kako da upravlja stresom. Osnovno je usvajanje zdravih navika koje omogućavaju da se stres drži pod kontrolom i samim tim srce zaštiti od oboljenja.
