Slobodan Negić, otac jedne od nastradalih devojčica u pucnjavi 3. maja u OŠ „Vladislav Ribnikar“, gostovao je večeras u „Utisku nedelje“ na TV Nova.
„ Ja sam želeo da dođem ovde, jako je teško, ali osetio sam jaku potrebu da iznesem u javnost težinu situacije. Želim da iskoristim priliku da kažem činjenice kao pojedinac i građanin ove zemlje i pokušam da probudim svest ljudi, koja se već sada budi o tome da su podele nešto nam ne treba i da je problem jako težak“, rekao je Negić.
„Niko nema rešenja i jako je teško živeti sa tim, ali vidim kod ljudi iskrenu želju kada me pogledaju u oči, koji su prestravljeni onim što vide i koji na ljudskom nivou reaguju na ovo, to prevazilazi uobičajene teme i dnevno političke priče. Svako ko u ovom nalazi prostor da plasira neka brzopleta mišljenja umesto onoga što se zaista dogodilo, čini samo medveđu uslugu društvu“, prenosi Nova.rs.
On je istakao da ovo „mora biti javna stvar koja se tiče svih nas“.
„Ali ne na način stranaka ili partija, ovo je nešto što pogađa društvo na nivou samog našeg opstanka. Ne tražim ni krivca, niti upirem prstom lično u ljude. Došao sam da govorim o tome šta se događalo, kako smo mi roditelji pokušavali da reagujemo i došao sam da kažem neke stvari javno koje su teške“, rekao je Negić.
Ukazao je da je postojao „prebrz pritisak i još uvek postoji da se deca vrate u OŠ Vladislav Ribnikar na nekakav oblik redovne nastave“.
„5. maja je izdato saopštenje u ime direktorke škole, da u sredu po nekakvom planu bude nastavljen neki sled aktivnosti, da roditelji dođu sa svojom decom. To saopštenje je proizvelo reakciju roditelja koja je bila izrazito negativna, svi su još bili u traumi i šoku. Poslednje što je nekom palo na pamet dva dana posle tragedije je kako da decu vratimo u školu“, rekao je on.
„Ono što se tog dana dogodilo je da je dečak izvršio težak masakr nad svojim vršnjacima. Moja Sofija je u tom trenutku bila u WC-u posle časa fizičkog, bila je sa drugaricom koja je izašla pre nje, čula je pucanj i tada je izašla da vidi šta je sa drugaricom. Jedino mesto gde nismo mogli da je sačuvamo ni supruga ni ja je ta škola. Svi roditelji prolaze kroz to kroz šta ja prolazim i normalno je da u toj situaciji tražite nekog krivca. Ne bih ulazio u psihijatrijsku procenu izvršioca tog dela, ostavio bih to struci“, dodao je on.
„Mislim da je iznošenje istine neka vrsta moralne odgovornosti i da nema mesta izbegavanju činejnica, jer mi onda ni ovako ne razumemo šta se dogodilo“, dodao je on.
Slobodan Negić rekao je u Utisku nedelje da su neka deca na psihoterapijama po povratku u školske klupe „slušala narodnu muziku“ i kako je rekao, „povezivala sa se duhovima i dušama svojih nastradalih drugara“ u prisustvu terapeuta.
„U „tamnoj psihoseansi“ koju je deci držala dr Ranka Radulović, uz znanje direktorke škole, ona je deci puštala narodnu muziku i govorila im da treba da se povežu sa duhovima i dušama svojih poginulih prijatelja i prijateljica. Ne postoji niko ko može da objasni kako se to dogodilo. To je bilo bez znanja roditelja, devojčica je došla kuću uplakana, u traumi, rekla je da su bili na seansi, rekla je da je bilo odvratno“, ispričao je otac nastradale Sofije.
On je rekao i da je danas bio na sastanku roditelja stradale dece i predstavnika relevantnih institucija Republike Srbije i da je pitao ko je doktorka, a da niko od prisutnih nije znao o kome se radi.
„Takođe, nastao je tajac kada sam danas to izneo na sednici“, rekao je Negić.
On je objasnio da je „doktorka Ranka Radulović zaposlena na neuropsihijatrijskom odeljenju KBC i poslata od strane ministarstva zdravlja, kao neko ko treba da pomogne u toj situaciji deci i nama roditeljima“.
Negić je rekao da će iskoristiti sva pravna sredstva „da ta doktorka nikada više ne radi“ i naveo da je direktorka u izveštaju koji je napisala o napretku dece u radu sa terapeutom u jednom delu napisala „da je u početku bilo određenih problema u komunikaciji između dece i terapeuta ali su ti problemi prevaziđeni i uspostavljen je kontinuitet psihoterapijske pomoći“.
„Ako iz te rečenice neko u tome vidi javnu nameru da se kaže šta se dogodilo neka kaže, ja ne vidim“, rekao je on.
On smatra da direktorka koja je sačinila takav izveštaj ne treba da bude više na toj funkciji kao i da svi koji su odgovorni moraju da odgovaraju.
Negić je rekao i da poštuje odluku saveta roditelja i da treba svi da je poštuju jer je doneta koncenzusom.
„Ne možete im lečiti traumu na mestu gde se ona dogodila. Tamo gde sam čekao moju Sofiju“, rekao je.
On smatra i da povećanje broja policajaca u školi može biti samo prelazno rešenje.
„Znam decu koja su preživela tu traumu. Neka deca još uvek ne govore. Neka deca ne žele da idu u školu uopšte. Hoćete da se radi procena traume, pa da li mora da se radi tamo gde je nastala, “ upitao je Slobodan Negić, a prenosi Danas.
