Uticajne ličnosti u SAD zatražile su da se krajem godine izdejstvuje obustava rata i ponudi diplomatsko rešenje za sukob u Ukrajini, ali su ugledne diplomate i analitičari u EU odlučni u zahtevu da se Ukrajini “pomogne svim sredstvima i Putinu dokaže da ne može dobiti rat iznurivanja”.
Britanski list “Fajnenšel tajms” istovremeno upozorava da je “najverovatniji ishod tog rata ne potpuna pobeda Ukrajinaca, već krvavo zaglibljenje u sukobu”.
U predlogu za obustavu sukoba i mirovne pregovore, koji donekle liči i na kineski plan za primirje u Ukrajini, američki analitičari Čarls Kapčan, bivši savetnik “Bele kuće”, i predsednik Saveta za međunarodna pitanja (CFR) Ričard Has, poručuju da “Zapad mora pomoći Ukrajini da se odbrani i napreduje na bojnom polju da bi krajem godine bila u najboljem položaju za pregovore”.
Ali, kako stavljaju do znanja, “Vašington mora upriličiti diplomatsku aktivnost kako bi se zajamčila bezbednost i održivost Ukrajine u okviru njenih činjeničkih, de facto granica, s tim da se na duži rok dela na ponovnom uspostavljanju teritorijalne celovitosti te zemlje”.
U nemačkom dnevniku “Tagešspigel” objavljen je, međutim, poziv da Zapad nastavi da isporučuje najubojitije oružje ukrajinskoj vojsci da bi se slomile ruske snage.
Potpisnici tog apela su petorica uglednih diplomata i bivših visokih zvaničnika, među kojima i nekadašnji savetnik kancelarke Angele Merkel i šef Minhenske konferencije o bezbednosti Kristof Hojzgen, kao i bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džim Džons.
S one strane Atlantika, uvodničar “Vašington posta” Dejvid Ignjatijus takođe ističe da “vlada američkog predsednika Džozefa Bajdena mora smisliti uverljiv plan za okončanje ukrajinskog rata”.
Kapčan i Has su u zajedničkom članku u časopisu “Forin polisi” predočili da je “Zapad svesrdnom podrškom u proteklih godinu dana Kijevu dopuštao da određuje šta će biti uspeh u ratu, a time i ciljeve Zapada”.
Takva politika je, čak i ako se zanemari šta se zbiva u ratu, kako su oni ukazali, sad došla do svog kraja “jer to nije pametno pošto se ciljevi Ukrajine sukobljavaju s drugim interesima Zapada”.
Ovi ugledni, mada ostaje da se vidi da li i uticajni američki analitičari stavljaju do znanja da je “to sad neodrživo jer troškovi rata rastu, javnost i vlade na Zapadu su sve manje spremni da pružaju dalju podršku”.
Kapčan i Has poručuju da “Amerika kao svetska sila mora priznati da su ključni interesi u igri u ovom ratu proizveli politiku koja se sve više sukobljava s prvenstvenim ciljevima SAD”.
Oni ukazuju na sveukupni politički, ekonomski haos u svetu – “što je i posledica rata u Ukrajini”, dolazak novog hladnog rata i naglašavaju da Amerika mora da se sprema i na mogući oružani sukob s Kinom oko Tajvana.
Petorica potpisnika apela u “Tagesšpigelu” navode da uz podršku Zapada Kijevu mora pomoći svim sredstvima do pobede nad Moskvom,
“Zapad, kako bi se suprotstavio Moskvi i Pekingu, mora biti mnogo aktivniji van granica transatlantske zajednice, jer se u mnogim delovima sveta prihvataju ruske i kineske tvrdnje da je NATO kriv za rat u Ukrajini, a da je spoljna politika Amerike i njenih evropskih saveznica utemeljena na neokolonijalističkim potezima i dvostrukom moralu”.
