Najstrašnija tragedija u istoriji grčkih železnica – pogibija 57 ljudi u čeonom sudaru vozova punom brzinom, mahom studenata koji su se posle praznika noćnim vozom vraćali na nastavu u Solunu, posledica je prevashodno zastarelosti i tehničke neopremljenosti vozova i pruga, neshvatljivog nemara države, ali i drastičnih mera kresanja troškova u saobraćaju, zdravstvu i školstvu, što je Evropska unija nametnula Grčkoj zbog finansijske krize 2008. godine.
Na to ukazuju mediji, a delom i političari u EU i navode na to da je i grčki premijer Kirijakos Micotakis, kao iskusni političar, ali i kao čovek potresen tragedijom, poručio da “ne možemo, nećemo i ne smemo da se krijemo iza ljudske greške” koja se pripisuje pomalo “žrtvenom jarcu” – novom šefu Železničke stanice u Larisi.
Rekavši da nije moguće da u Grčkoj 2023. godine niko ne primeti da dva voza idu u suprotnom smeru istim kolosekom gde je dopuštena brzina 160 kilometara na sat, Micotakis je, kako se ocenjuje, jasno predočio da je nesreća posledica i neshvatljivog nemara vlasti, manjka signalizacione opreme, nepostojanja celovitog elektronskog sistema nadzora kretanja vozova.
Protesti građana u Atini i drugim gradovima ne prestaju, a železničari čije su kolege poginule su stupili u štrajk, jer njihovi sindikati podsećaju da su mašinovođe, osoblje na stanicama i nadzornici pruga godina upozoravali da su bezbednosni sistemi slabo ugrađeni i da oni komuniciraju jedino mobilnim telefonima i radio-vezom, a nemaju efikasnu opremu koja bi sprečila da se desi tragedija kakva se desila.
Nemački portal vesti “Dojče vele” javlja iz Atine da je u proteklim godinama investiran novac u privatizovanu železničku prugu Atina-Solun, ali stalno se kritikovao način trošenja tog novca.
Tako su zastareli vozovi preuzimani iz Švajcarske i Portugalije da bi ih upotrebili u Grčkoj. Signalizacija na pruzi je problematična i, navodi “Dojče vele”, predsednik Udruženja grčkih mašinovođa, Kostas Genidunjas, izneo je teške optužbe: “Ništa ne funkcioniše. Sve mora da se uradi ručno – duž čitave pruge Atina-Solun”.
Rekao je i da ne postoji funkcionalna signalizacija. “Da je funkcionisala, mašinovođe bi videle crvene signale i na vreme zaustavile vozove”. Umesto toga, mašinovođe uvek moraju da se povežu sa centralom u Atini da bi saznale da li je sledeća deonica pruge slobodna za prolazak. Zato je moguće da je nesreću izazvala i ljudska greška.
Sve to sada moraju da provere zvanični istražni organi, ali tragedija je odnela mar 57 života, dok se za ostacima samlevenih tela železničkog osoblja i putnika traga laboratorijski među DNK-uzorcima tkiva s mesta nesreće, šteta je ogromna – pišu mnogi mediji u EU, a institucije Unije u Briselu i vlade evropske dvadesetsedmorice su izrazile saučešće i ponudile pomoć.
Grčki ministar saobraćaja je podneo ostavku, a njegov naslednik na dužnosti odmah izjavio da tragedija “zahteva potpuno preispitivanje političkog sistema i države”.
Atinski ekonomski dnevnik “Naftemboriki” je u potresnom osvrtu predočio da je “u dobu dronova, satelita, interneta, digitalizacije, veštačke inteligencije, robotike i obaveštajnih balona, sistem grčkih železnica jednostavno zakazao da upozori da dva voza idu punom brzinom u sudar”.
Grčki portal “Infovor” smatra da je za katastrofu kriva i prodaja državne Grčke železnice (OSE), “jer je uoči njene prodaje (italijanskoj državnoj železničkoj kompaniji 2017.) dolazilo do brzog urušavanja državne infrastrukture zato što su vlade koje su htele da je prodaju, sistematski umanjivale njenu vrednost da bi pokazale da ‘država time ne može da upravlja’ “.
Izveštač francuskog lista “Mond” iz Soluna javlja o protestima studenata i navodi da na jednoj paroli pisalo: “To što se desilo nije nesreća, to je zločin”.
