Dragana Moles, operska pevačica iz Niša koja već dve decenije živi i radi u Italiji sasvim sigurno je umetnica sa najneobičnijim hobijem u svom rodnom gradu. Ona je instruktor gladijatorstva.
Dragana se obrela u Rimu na poziv tamošnje opere, tamo je upoznala svog sadašnjeg supruga i pronašla još jednu veliku ljubav – gladijatorstvo.
„Ne heklam i ne pletem, imam malo drugačiji hobi, to su borbe gladijatora. Borbe petstotinak legionara i varvara sa gvozdenim mačevima uzbudljivije su od bilo koje fudbalske utakmice“, objašnjava svoju nesvakidašnju strast poznata operska pevačica.
Moles je kazala za Novu.rs da je gladijatorstvom kao hobijem počela da bavi pre 12 godina kada je sa svim slučajno saznala za grupu „Gruppo storico romano“ čiji članovi „oživljavanju“ rimsku istoriju.
„Učlanila sam se u asocijaciju i počela sa treninzima. Kao član grupe možete da bude senator, pretorijanac, legionar, gladijator. Odlučila sam da budem gladijatorka, jer sam sportski tip, a to je i jedina aktivna uloga žena u starom Rimu. Ostale su mnogo pasivne, poput vestalki, matrona ili ančela. U asocijaciji ima čitavih porodica, ljudi iz svih slojeva društva, ima istoričara, arheologa, prodavaca u dragstoru, a svima je zajedničko da mnogo vole istoriju“, objasnila je Moles.
Prema njenim rečima, na javnim nastupima članovi udruženja izgledaju baš onako kako su nekada izgledali stari Rimljani. Žene su obučene u odore koje su ručno šivene i koje su bojene bojama koje su se nekada koristile. Odeća, štitovi, šlemovi i oružje gladijatora razlikuje se u odnosu na to u kojoj se kategoriji nalaze.
„Najznačajnija manifestacija svakako je rođendan Rima koji se slavi 21. aprila jer su ga, prema legendi, toga dana 753. godine pre nove ere osnovali Romul i Rem. U glavnom gradu Italije toga dana može da se vidi na hiljade ljudi obučenih kao stari Rimljani, a taj događaj prati dvesta do trista hiljada gledalaca iz čitavog sveta. Parada ide centrom Rima, oko Koloseuma do Cirkusa Maksimusa. Tamo se organizuju gladijatorske borbe i borbe između legija i varvara. Na stadionu oživljava neku bitku iz prošlosti vise od 500 ljudi sa pravim mačevima i to proizvodi takav adrenalin, da je to teško opisati“, objašnjava Moles.
Ona je kazala da postoji mnogo kategorija gladijatora i sve imaju svoje ime, ali su dve osnovne kategorije – teška i laka. U kojoj će se kategoriji neko naći zavisi od toga kakvog je stasa, koliko je jak, kakva ima umeća.
„U teškim kategorijama je sve preteško, jedan štit ima bar 15 kilograma. Laka kategorija u kojoj sam i ja ima lak šlem, lak štit i mnogo je pokretljivija. Nikada se ne bore dve iste kategorije, uvek se u gladijatorskim borbama laka kategorija bori protiv teške. Murmilo je, recimo, teška kategorija, on je kao neka tvrđava, ne može da trči brzo i čeka greške napadača iz lake kategorije. Ne borimo se naravno da bi se kao nekada poubijali, ali je to baš agresivan sport, traži puno energije. Niko ne može da izdrži borbu duže od jednog ili dva minuta. To je pravi sport za sve one koji u sebi imaju borilački duh. Pored toga, mnogo mi se dopada jer je nešto između sporta i teatra, borbe su veoma teatralne“, istakla je Moles.
Kako je kazala, tokom čitave godine trenira dva puta nedeljno i uvek je u modricama, a nekoliko puta se i ozbiljnije povredila. U jednoj borbi su joj polomili palac mačem. Jednom je povredila nos jer je neko usred borbe udario štitom u njen šlem, a nije iznutra stavila dovoljno zaštite.
„Gladijatorstvom možemo da pošaljemo značajnu poruku gledaocima, naročito deci. Možemo da im kažemo: „Pogledajte kako su ljudi nekada živeli. Mi sada ne moramo da pešačimo kao legionari 2.000 kilometara do Engleske i to sa 35 kilograma tereta na leđima. Imamo automobile, avione, antibiotike, sve ono što ljudi iz tih vremena nisu imali.“ Moja misija je i da deca koja prate naše borbe steknu više hrabrosti i samopouzdanja. U svakoj areni ima mnogo devojčica koje dođu da se slikaju sa mnom i onda im kažem: „Jeste li videle, koliko je on veći, krupniji od mene, kako ima velike mišiće, a ja sam ga pobedila. Zašto? Zato što ga se ne plašim, zato što sam trenirala“. Učim ih da, ukoliko se isprave i ukoliko podignu glavu i gledaju ljude u oči, grubijani će ih zaobilaziti“, naglasila je Moles.
Prema njenim rečima, među gladijatorima za sada nema drugih Srba. Ona povremeno, u pripremu pojedinih manifestacija i borbi uključuje svoju ćerku i devojke kojima je pomogla da pevačku karijeru nastave u Italiji.
„Sigurna sam da bi se ljudima u Srbiji dopale borbe gladijatora. Pre nekoliko godina učestvovala sam u višeboju za žene koji je bio organizovan na strelištu u Malči i bila sam oduševljena koliko su žene u Srbiji otresite, koliko borilačkog duha imaju u sebi. Moje prijatelje iz asocijacije već sam motivisala za odlazak u Niš, ali potrebno je da postoji i interesovanje grada za organizaciju borbe gladijatora. Bilo bi to od koristi prvenstveno za grad, Nišlije bi uživale u borbama, a takvi događaji bi privukli turiste iz celog sveta“, istakla je Moles.
Osim što se bavi pevanjem i instruktor je gladijatorstva, Moles se organizuje i učestvuje u humanitarnim akcijama, pomaže mladim muzičarima kroz pedagoški rad, a zanimljivo je i to da govori tečno devet jezika, a može da se sporazume na petnaest. Pored italijanskog govori i engleski, nemački, francuski, španski, portugalski, latinski, ruski i bugarski.
