„Mali korak za Srbiju, ali veliki korak za e-mobilnost u Srbiji“, parafrazirao je Nila Armstronga organizator IX E-mobility simpozijuma, kada je prokomentarisao svoja osećanja povodom simpozijuma, koji je po prvi put održan u Beogradu. Učesnici simpozijuma bili su i stručni ljudi iz menadžmenta kompanija Pane AG Group, koja se bavi uvozom električnih automobila i kamioneta.
Tokom dva dana, održana su izvanredna predavanja međunarodnih stručnjaka iz različitih oblasti e-mobilnosti. Stručnjaci su kako iz akadamske sfere tako i prakse, a učesnici simpozijuma su pored toga mogli da steknu sveobuhvatan uvid u ono što se dešava u Evropi.
“Nama je puno značilo učešće na ovom simpozijumu jer smo čuli od vrsnih stručnjaka kako se razvija E mobilnost u Evropi. Ono što nas je posebno obradovalo je to sve što mi radimo ovde jeste pravi put. Dobili smo podršku i pravi vetar u leđa da guramo dalje našu zelenu priču, koju smo već pokrenuli na Zlatiboru”, rekla je za Srbija Vesti, Zorana Đorić, menadžer preduzeća Vozim na struju koje elektromobilima marke Zhidou već dve godine organizuje Zelenu turu na Zlatiboru.
Simpozijum su organizovali slovenački „Emobility“ i „Srpski eko klub“ na čelu s Draganom Škrnjćem.
IX Simpozijum o mobilnosti, otvorila su tri ambasadora Anka Kondrad iz Nemačke, Jost Rejnćes iz Holandije i Damjan Bergant iz Slovenije. Verovatno je da će ove tri zemlje u bliskoj budućnosti najviše doprineti bržem razvoju e-mobilnosti u Srbiji. Simpozijum svečano je otvorio državni sekretar Ivan Karić.
Prvi dan je bio rezervisan za predstavnika Holandije i njegovo iskustvo u oblasti e-mobilnosti, jer je Holandija vodeća što se tiče sveobuhvatne infrastrukture za električna vozila. Barte De Brej je direktor međunarodnog saveza pri firmi ElaanNL, koja se bavi infrastrukturom, a ujedno je i potpredsednik evropkskog udruženja za e-mobilnost, AVERE. Njegovo predavanje je otvorilo oči mnogim učesnicima simpozijuma.
Organizator događaja, Primož Lemež, govorio je o tri stvari koje bi trebalo da nateraju Srbiju da što brže pređe na e-mobilnost: zdravlje populacije, poslovne mogućnosti i ekologija.
Ana Margret Korneliusdotir iz „Icelandic New Energy Ltd“, predstavila je razvoj i probleme Islanđana u oblasti e-mobilnosti. Njihov problem je veoma sličan slovenačkom; nema dovoljno električnih automobila. Međutim, sve zemlje se sada suočavaju s ovim problemom, jer proizvođači automobila jednostavno nisu u mogućnosti da proizvedu više vozila. Na Islandu, polako baterijama opremaju čak i svoju ribarsku i turističku flotu!
Naravno, e-mobilnost ne ide bez automobila. Učesnicima je priređena prezentacija dva izuzetna modela. Trenutno jedan od najboljih putničkih elektromobila, Mercedes EQS, koji su predstavili Miroslav Vrcelj i „Emilie 4“, zatim najbolji prototip solarnog automobila koji je plod saradnje Univerziteta u Beogradu i Bolonji, koji su predstavili Đanđakomo Minak i Marko Luković.
Janez Humar iz „Elesa“, upoznao je prisutne s izuzetno zanimljivim projektima na kojima radi ovaj slovenački operater mobilne mreže. Slovenačkoj javnosti je već dobro poznat projekat E8 i „Pentlji“, koji je prvenstveno namenjen punionicama za teški teretni saobraćaj.
Janez je kasnije bio gost i na panel diskusiji koju je vodio Primož Lemež, a govorilo se o projektima i stavovima različitih vlada u vezi s e-mobilnosti. Pored Janeza Humara i Primoža, u panelu su učestvovali i Ana Margret Korneliusdotir, Frank Miler iz nemačkog udruženja za e-mobilnost BEM i državni sekretar Ivan Karić.
Bilo je jasno da će Primož svojim oštrim pitanjima podstaći veoma zanimljivu diskusiju, što se i dogodilo. Državni sekretar mu je čak malo i prigovarao zbog njegovih pitanja, ali je zato rasprava bila izuzetno plodna. Jasno je, međutim, da će dalji razvoj e-mobilnosti mnogo zavisiti od sledeće Vlade Srbije i garniture ministara.
Sledećeg dana, bilo je zakazano nekoliko debata. Miran Ališič, nekadašnji vrsni komentator Formule 1 i veliki poznavalac automobilizma, ali ne i najveći zagovornik e-mobilnosti, vodio je diskusiju pod nazivom „Zašto ne električni automobil?“, ali u raspravi nikako nije uspeo da ubedi učesnike, Aleksandra Petkova iz Bugarske, Franka Milera iz BEM-a i Primoža Lemeža, da e-mobilnost nije jedina budućnost, kao i da će dalje biti korišćena fosilna goriva. Naravno, mnogi izazovi ostaju aktuelni u svim zemljama; od visokih cena električnih automobila, nedostatka manjih, jeftinijih modela, energetske obnovljivosti na putu do 100% obnovljivih izvora, izgradnje i funkcionisanja infrastrukture… Međutim, ljudi u većini zapadnih zemalja su se već odlučili: u većini slučajeva njihov sledeći automobil će biti električni! Jednostavno nema nazad, a i Miran će morati polako da se pomiri s tim.
Još jednu zanimljivu diskusiju, vodila je profesorka doktorka Ana Bovan, predsednica CEDEF-a i ESEM-a, vezanu za ekonomske i druge efekte uvođenja e-mobilnosti u Srbiji. U raspravi su joj se pridružile Jovanka Atanacković, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike , kao i Aleksandra Graovac, generalna sekretarka Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.
Izuzetno zanimljiva diskusija, pokazala je da u Srbiji odlično razumeju da je potrebno što pre krenuti ka e-mobilnosti, ali taj put baš neće biti posut cvećem. Mnogo problema stvara izuzetno zastareo vozni park, jer je prosečna starost automobila u Srbiji preko 16 godina. Prilično stari automobili iz zapadnoevropskih zemalja se uvoze u Srbiju bez ikakvih restrikcija, a uvoz polovnih automobila je čak šest puta veći od prodaje novih! Što se ekologije tiče, budućoj vladi neće biti lako, a Jovanka Atanacković je toga i te kako svesna. Istovremeno, svesna je i mogućnosti koje Srbija ima s uvođenjem e-mobilnosti; ima prirodne resurse i sjajne klimatske uslove, ali će morati da ih zadrži u svom okrilju. Aleksandra je pre svega istakla da će vlada morati da uradi nešto kako u oblasti ekološki podobnog odlaganja automobilskog otpada, tako i na polju nekontrolisanog uvoza polovnih automobila.
Frank Miler je govorio o ne baš ružičastom putu ka ostvarivanju e-mobilnosti, što se trenutno dešava u Nemačkoj, iako je najprodavaniji model u ovoj zemlji u septembru bio Tesla Model Y, zbunjujući u velikoj meri nemačke proizvođače automobila. Međutim, čak i u Nemačkoj imaju dosta problema s problematično funkcionalnom i skupom infrastrukturom, kao i moćnim lobijima koji nisu zainteresovani isključivo za e-mobilnost. Oni žele i vodonik, koji po Frankovim rečima (čije mišljenje deli i organizator simpozijuma, Primož Lemež), nije pogodan za drumski transport.
Svoje viđenje svih ovih problema izneo je i Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije, ali nije preveliki optimista po pitanju cirkularne ekonomije u Srbiji. Upravo ovo odeljenje vodi njihovu komoru.
Primož Konda, Slovenac koji je doktorirao u Danskoj i Kini, ima odličan uvid u razvoj e-mobilnosti. Čini se prilično neverovatnim šta se sve radi na polju e-mobilnosti u Kini; kako u oblasti razvoja, broju prodatih automobila, tako i u sferi špijunaže u segmentu električnih automobila. Da, dobro ste pročitali, špijuniranje uz pomoć bezbroj kamera instaliranih u svakom automobilu.
Na kraju, zaključnu reč imao je Primož Lemež.
„Zadovoljan sam simpozijumom. Odlični, zaista odlični predavači i predavanja, zanimljive diskusije koje nisu bile usredsređene na ono što je već urađeno, već na ono što treba da se uradi, uz veliku pomoć ambasada Nemačke, Holandije i Slovenije, kao i prisustvo dva državna sekretara Srbije, što dokazuje da Srbija može veoma svetlu budućnost u okviru e-mobilnosti. U ovoj zemlji dotični problemi nailaze na razumevanje, te će uz pomoć Slovenije, Holandije i Nemačke, biti moguće veoma brzo pronaći pravi izlaz iz tekućih dilema. Veliki sam optimista po pitanju Srbije i njene e-mobilnosti!“, istakao je Lemež
Sledeće godine biće X jubilarni Simpozijum o e-mobilnosti.
