Novi krst na ruševinama stare crkve na Vrhu Šiljak na Rtnju postavljen je pre samo dve nedelje. Planinarske priče kolaju da je potrebno dodirnuti ga i zamisliti želju, još ako ste prvi put “popeli” Rtanj želja će vam se ispuniti, tvrde ljubitelji planina.
Priliku da zamisle želju imali su ovog vikenda brojni planinari nekoliko planinarskih društava sa juga Srbije.
“Četvrti jesenji uspon na Rtanj održan je 18.oktobra 2020.godine, i to je bio još jedan praznik na planini, toliko neobičnoj i tako posebnoj, jedinstvenoj. Oko 350-oro planinarki i planinara pohodilo je vrh Šiljak (1565 m), najvišu tački piramide Rtnja. Cela Srbija se okupila na Rtnju, svaki kraj naše zemlje imao je svoje predstavnike. Prednjačili su grad Niš i jug Srbije”, kaže Miroslav Dokman predsednik Planinarskog društva Preslap iz Niša.
Upravo njegovo planinarsko društvo potrudilo se oko organizacije i promocije ove manifestacije. Preko dve stotine planinara došlo je iz Niša i sa juga Srbije, a zavidno učešće imali su i planinari iz Beograda.
Rtanj je možda i jedina planina na svetu u obliku savršene piramide. Rtanj je najjužnija planina velikog evropskog masiva Karpati, a Rtanj je i svojevrsni čuvar Pomoravlja, Banata, Bačke i Panonske nizije. U meridijanskom pravcu, severno, prva viša tačka od Rtnja nalazi se čak hiljadu kilomatera udaljena, na granici Slovačke i Poljske, na početku masiva Karpata.
Kao i na prethodna tri jesenja uspona na Rtanj, dve trećine učesnika opredelilo se da se na Šiljak popne južnom stranom planine, a jedna trećina odvažila se da krene severnom stranom. Odakle god da se krena ka vrhu Šiljak, doživljaj je poseban, jedinstven. Južna strana je znatno lakša za prelazak, i njome se kreću planinari i rekreativci iole spremni za uspon.
Južnom stranom, kada se izađe iz šume iznad sela Rtanj, dolazi se na plato sa koga se u svoj svojoj veličini i snazi ugleda ogromna piramida Rtnja, te se u drugoj polovini uspona, učesnici kreću po južnoj stranici pravilno oblikovane piramide. Staza na piramidi je u obliku serpenitina, ima ih sedamnast, od kojih je prva serpentina duža nego ostalih šesnaest skupa, kaže Dokman. Trasa na severnoj strani Rtnja je izuzetno strma, treba savladati čak 1200 metara visinske razlike, i za njen prelazak mogu se odvažiti samo najspremniji sportisti. Ova rasa jedna je od najtežih u Srbiji. I sa nje, kao i sa južne strane, otvaraju se fascinantni vidici.
“Prvi put sam na Rtnju, iako sam se bojala kako ću “ispenjati” sam vrh odlučila sam se za severnu stranu jer su mi iskusni planinari rekli da su sa te strane lepši vidici. Bilo je naporno ali sam presrećna što sam imala priliku da vidim i doživim sve ovo danas. Ovo će me nesumnjivo naterati da se priključim planinarskim šetnjama jer ovo hrani dušu da i ne pričam kakav je divan doživljaj na vrhu i osećaj da ste pobedili i sebe i planinu”, kaže za Vidi Srbiju Nevena Vranković.
Četvrti jesenji uspon na Rtanj odvijao se u vremenskim uslovima koji su, do sada, najviše i podsećali na jesen. Na prva tri jesenja uspona, vreme je bilo maltene letnje. Sada to nije bio slučaj, rtanjska piramida bila je prilično vetrovita, a na vrhu Šiljak bilo je veoma hladno i tu je vetar dostizao najveću snagu i brzinu. Ovoga puta, planinari nisu mogli previše dugo da ostanu na vrhu, odmah posle izlaska na vrh, silazili bi ka podnožju da pronađu kakav-takav zaklon od vetra.
Manji deo planinara pokušao je da nađe “utočište” pored zidina kapele porodice Minh, na samom vrhu, ali ni to nije moglo da traje previše, pojašnjava predsednik Preslapa Miroslav Dokman.
Vodički tim na severnoj strani Rtnja, činili su Slobodan Vasković, Vladimir Mitrović, Ivica Aranđelović i Petar Ratković, a planinare su na Šiljak, sa južne strane, izveli Miroslav Dokman, Berislav Trajković i Dejan Radojlović.
The gallery was not found!