Svake godine 3. oktobra, lovci slave svoju slavu, svetog velikomučenika Evstatija. Bio je strastven lovac i vojskovođa u vreme cara Tita i Trajana.
U životopisu velikomučenika Sv. Evstatija (Eustahius), piše da se zvao Plakida i da je živeo u Rimu 70.– 120. godine, posle Hristovog rođenja.
Legenda kaže da polazeći u lov na hrišćanski praznik Veliki petak, naišao u šumi na jelena. Božjom promisli pojavilo mu se svetao krst među rogovima jelena, i došao glas gospodnji pozivom da ode svešteniku hrišćasnkom i da se prekrsti.
Plakida, tronut pojavom poslušao je, odišao i prekrstio se, zajedno sa ženom i dva sina. Na krštenju je dobio ime Evstatije.
Nakon toga, vratio se ponovo u šumu, na isto mesto gde mu se ranije pojavio jelen. Kleknuo je i zablagodario Bogu što ga je priveo Hristovoj istini.
U taj čas, ponovo je čuo tajanstven glas, koji mu je predočio njegovo stradanje.
Odmah zatim, Evstatije je tajno napustio Rim sa svojom porodicom i preselio se u Egipat, gde je u zatišju živeo petnaest godina.
Pred kraj vladavine cara Trajana, Varvari su napali Rimsko carstvo, a car poslao dva oficira da, po čitavoj državi da potraže Plakidu. Pronašli su ga u Egiptu i dovedeli u Rim.
U međuvremenu, umro je car Trajan, a na presto carstva došao car Adrijan (Hadrian).
Pozvao je car vojvodu Plakidu da prinese žrtvu, a on je rekao da je hrišćanin i car ga je odmah stavio na muke.
Kad mu zveri ništa nisu učinile, car ga je, zajedno sa ženom i sinovima, ubacio u telo usijanog metalnog vola. Trećeg dana izvadili su njegovo mrtvo telo, od žara nepovređeno i sahranili ga.
Već u trećem veku po Hristovom rođenju, lovci hrišćanski počeli su da slave Sv. Evstatija, kao velikomučenika i zaštitnika lova po svim oblastima rimskog carstva.
Ovaj velikomučenik slavi se svakog 3. oktobra, a u istorijskim zabeleškama zapisano je da su lovci Kragujevca, prvi u Srbiji, doneli odluku da kao svog zaštitnika proslave Sv. Evstatija, 20. oktobra 1887. godine, odmah po osnivanju prve Lovačke družine u ondašnjoj Srbiji, a nekoliko godina kasnije počinju da ga slave i druga lovačka udruženja.