Dokument koji su u Njujorku potpisali ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije raspored je sastanaka za 2023. i 2024. godinu, a nijedan ne predviđa prisustvo delegacije Srbije ili Rusije na najvišem nivou, piše danas Blic.
Pozivajući se na dokument koji je dobio iz diplomatskih izvora Blic navodi da u njemu nema nijedne stavke u vezi sa bezbednosnom situacijom povodom agresije Rusije na Ukrajinu.
Takođe nema nijedne stavke, niti sastanka vezanog za položaj spornog ruskog centra u Nišu koji je godinama predmet interesovanja stranih ambasada, navodi Blic koji je dokument preneo u celosti.
Plan koji su potpisali ministri Nikola Selaković i Sergej Lavrov poziva se na sporazum još iz vremena Savezne Republike Jugoslavije, iz 1996. godine.
Kako Blic navodi, na istim osnovama su ranijih godina Srbija i Rusija planirale konsultacije o raznim pitanjima bilateralnih odnosa, regionalne i evropske problematike.
“Reč je o planu bilateralne saradnje. Preciznije, to je spisak planiranih bilateralnih sastanaka i konsultacija između dva ministarstva. Ovaj plan predviđa raspored sastanaka, dešavanja, potpisivanja memoranduma, međuvladine konsultacije koje nisu na najvišem nivou”, naveo je izvor Blica iz diplomatskih krugova.
Ovakvi dokumenti, dodao je, nisu čak ni iz kategorije “strogo poverljivo”, već je to plan sastanaka za koje se, međutim, ne može tvrditi da će biti održani.
“Primera radi, tokom 2020. godine ni pola predviđenih događaja nije ostvareno zbog korone. Slična sudbina mogla bi da zadesi i ove sastanke, jer je teško da će agenda biti ispunjena tokom 2023. godine”, naveo je taj izvor.
Diplomata i bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić rekao je za novu.rs da je glavni zaključak da je Srbija potpisala nešto u veoma škakljivom trenutku, na svoju štetu, isključivo u korist Rusije.
“Očito je da Beograd ne može da odbije nijedan zahtev koji dolazi iz Moskve. To je jedan dokument, praktičnije je da se zove memorandum ili plan konsultacija, koji u diplomatskim odnosima nije čudan. Mi smo to potpisivali i s drugim državama i lično sam bio uključen u sklapanje sličnih dogovora”, rekao je Djukić.
Prema njegovim rečima to je praktično program saradnje za naredne dve ili tri godine i uglavnom podrazumeva političke konsultacije o bilateralnim i multilateralnim pitanjima, a podrazumeva uglavnom i zajedničko delovanje u međunarodnim oranizacijama, kao što su UN, OEBS, Savet bezbednosti.
“U suštini, ovaj dogovor ne treba da ima izrazito politički karakter kakav je sad dobio, jer je zaključen u nepovoljno vreme, s državom koja je pod lupom celog sveta i na mestu gde bode oči celom svetu”, kazao je Đukić.
