Srpska pravoslavna crkva i vernici 19. avgusta slave Preobraženje, trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom. Slavi se kao jedan od najvažnijih crkvenih praznika, a po narodnom verovanju danas se celokupna priroda preobražava, noći postaju hladne i najavljuje se dolazak jeseni.
Na Preobraženje, koji je posni praznik, u crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke.
Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.
Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na svakom ikonostasu pravoslavnih hramova, slika se Gospod Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji.
Zapadna crkva unela ga je u svoj kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda.
Narodna verovanja
U narodu postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, da od danas noći postaju hladne kao i da današnji dan najavljuje skori dolazak jeseni.
Kako se veruje, od danas se nikako ne treba više kupati u otvorenim vodama, rekama i moru.
Na Preobraženje nikako ne valja ni preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv i krmeljiv.
Nije dobro ni da neko tog dana plače, niti valja da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i ne postanu zgubidani i raspikuće.
Ali ono što danas obavezno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe!
Neke porodice Preobraženje slave kao krsnu slavu.
