Rezultati istraživanja o percepciji privrede o sivoj ekonomiji koje je sprovedeno u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje pokazuju da je za 83 odsto preduzeća u Srbiji rezultat poslovanja za 2021. godinu bio pozitivan.
Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Nemačke organizacije za medjuanrodnu saradnu (GIZ) i kompanija Masterkard (Mastercard) i Viza (Visa), koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Srbije.
Istraživanje “Stavovi privrede o sivoj ekonomiji i bezgotovinskom plaćanju” u okviru ovog projekta je radjeno u periodu od maja do juna ove godine, na uzorku od 1.040 poslovnih entiteta koji su registrovani u Agenciji za privredne registre.
Rezultati pokazuju da privrednici kao glavne razloge za postojanje sive ekonomije vide visoko poresko opterećenje zarada i parafiskale (više od tri četvrtine odgovora) i da je potrebno sprovesti mere Programa za poresko rasterećenje zarada, posebno najnižih, uspostavljanje registra neporeskih nameta, ali i mera za podsticanje preduzetništva i smanjenje rada na crno, jačanje kapaciteta inspekcija i druge.
“U novim okolnostima još više na značaju dobija potreba za hitnim usvajanjem Programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025. čiji fokus treba da bude na savremenim digitalnim rešenjima, elektronskim procedurama i transakcijama i pažljivo odmerenim podsticajima za privredu. Smatramo da bi to trebalo da bude jedna od prvih stavki na agendi nove vlade Srbije”, rekao je član naučnog veća NALED-a Goran Pitić.
Istraživanje je pokazalo da 49 odsto privrednika prihvata samo gotovinu od koje im stiže tri četvrtine prometa, a za takvu situaciju kao glavne razloge navode nezainteresovanost kupaca da plaćaju bezgotovinski i visoke troškove.
Istovremeno, 86 odsto onih koji prihvataju kartice, instant i onlajn plaćanja, navode da je to pozitivno uticalo na njihovo poslovanje.
Privrednici smatraju da je siva ekonomija najprisutnija u gradjevinarstvu i da raste kod zanatskih usluga dok je u padu u ugostiteljstvu i trgovini.
Procenjuju da svako deseto preduzeće u njihovoj delatnosti nije registrovano, ali je procenat onih koji su spremni da ih prijave pao sa 60 na 54 odsto.
Privrednici takodje tvrde da za 88 odsto radnika uplaćuju pune doprinose i priznaju da im “na ruke” isplaćuju do 12 odsto plate.
Sekretarka Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Ana Jović rekla je da su stavovi privrede bitniji nego stavovi gradjana jer se uz pomoć njih definišu mere i aktivnosti u programu, kao i da je siva ekonomija prisutna u svakoj državi.
“Od 1. maja ove godine počeo je da se sprovodi novi sistem fiskalizacije. Veliki deo privrede je zadovoljan, poreska uprava je krenula na terenske kontrole i nailazila na one koji nisu poslovali u skladu sa zakonom. Da bi ova fiskalizacija bila pristupačnija privredi, Vlada Srbije je obezbedila subvencije privrednicima kako ne bi imali trošak za nove fiskalne kase. Trenutno postoji preko 600 softverskih rešenja za fiskalne kase”, rekla je Jović.
Ona je istakla da će se kada bude formirana nova vlada raditi na povećanju bezgotovinskog plaćanja kao i da će se nastaviti sa e-fakturama i implementacijom e-fiskalizacije.
