Demokratski izbori, jak parlament i slobodni mediji presudne su teme od kojih zavisi demokratija u Srbiji, rečeno je danas na konferenciji “Demokratija; Minimalni konsenzus”, koju organizuje Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
Direktorka CRTE Vukosava Crnjanski naglasila je da su izbori, parlament i mediji tri stuba na kojima stoji demokratija.
“Tema krize u demokratiji nije od juče, tako da treba tragati za odgovorom na pitanje kako oporaviti demokratiju”, rekla je ona na konferenciji i dodala da je dijalog “put izlaska demokratije iz krize”.
Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib (Thomas Schieb) rekao je da je parlament jezgro funkcionalne demokratije, tako da se nada da će Srbija uskoro da formira parlament.
“Svačiji glas vredi i bitno je stvoriti prostor u kojem se može voditi debata. Mora se stvoriti nova dinamika”, kazao je Šib.
Takodje je rekao da Nemačka podržava Srbiju da postane član Evropske unije, ali da je imperativ da Srbija uvede sankcije Rusiji.
“Nemačka će pomoći Srbiji u pristupanju EU, ali mora se zajedno doći do rešenja i Nemačka u tome daje dobar primer”, kazao je on.
Direktor misije USAID-a u Srbiji Deni Robertson rekao je da je demokratija dug i naporan rad i da su aprilski izbori, zbog prisustva opozicije, postavili Srbiju na bolje plurasitičko mesto.
“Demokratija ‘buja’ kada mediji i civilno društvo imaju obim i sposobnost da preispituju i utiču na odluke koje se donose u njihovo ime. Srb je daleko odmakla u poslednjih 20 godina, ali i još mnogo toga treba učiniti”, kazao je Robertson.
Šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Dirk Lorens kazao je da Srbija mora da uskoro uspostavi parlament i vladu, da bi nastavila da sprovodi reforme koje će joj omogućiti brže pristupanje EU.
On je dodao da EU predstavlja najbolju mogućnost za Srbiju i da, kao zemlja-kandidat, Srbija mora da uvede sankcije Rusiji.
“Neopravdana vojna akcija Rusije na Ukrajinu ugrožava medjunarodni mir i stabilnost i EU podržava Ukrajinu, a Srbija kao zemlja-kandidat treba da zajedno sa nama osudi rusku agresiju. Kriterijumi su isti za sve zemlje-kandidate”, kazao je Lorens.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je da, kao što je slučaj u Evropskom parlamentu i kad Srbija formira parlament, mora da postoji kultura diskusije i debate.
“Mora se negovati takav odnos. Ne izlazimo na ulice da bi nas neko čuo, nego unutar sistema pokušavamo da rešimo stvari. Žao mi je što još nemamo ishod izbora”, kazao je on.
Srbija, dodao je Bilčik, mora da donese važne političke odluke i opozicija mora da igra važnu ulogu u parlamentu.
Generalni sekretar Narodne skupštine Veljko Odalović kazao je da će novoformirani parlament imati puno različitosti i da je parlament mesto gde treba da se čuju različiti stavovi i inicijative.
“Parlament je donosilac najvažnijih odluka. To je mesto gde predstavnici različitih političkih opcija predstavljaju gradjane i svi su slobodni da kažu šta žele”, kazao je on i dodao da je neophodno da se čuju različiti stavovi, jer bez dijaloga i Srbija i demokratija su u problemu.
Konferencija “Demokratija; Minimalni konsenzus” biće održana i sutra, kada je organizovan radni sto u vezi sa parlamentom gde će biti predstavljen rezime predloženih izmena Poslovnika Narodne skupštine i radni sto u vezi sa izborima gde će biti predstavljen Nacrt Crtinih preporuka nakon izbora 2022.
CRTA je takodje pripremila i Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima koji je izradila Koalicija za slobodu medija Nacrt preporuka za obezbedjivanje ravnomerne medijske zastupljenosti, izradjenih nakon izbora 2022.
