U Vrnjačkoj Banji postoji legenda stara više od stotinu godina, a vezana je za ljubavnu priču oficira Relje i mlade učiteljice Nade. Ova ljubavna priča sa tužnim krajem bila je inspiracija Desanki Maksimović za pesmu “Molitva ljubavi”.
Priča o ljubavi, mladosti, emocijama i tuzi vezana je za Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji. Na ovom mostu su se sastajali oficir Relja i mlada učiteljicai Nada, oboje iz Vranjačke Banje. Cela Vrnjačka Banja pričala je o ljubavi između Nade i Relje i činilo se da njihovoj sreći ništa ne može stati na put. Dok su se oni voleli, nesrećne istorijske okolnosti plele su mrežu nad svetom kulminirajući izbijanjem Velikog rata, 1914. godine.
S početkom ratnih operacija, Relja, budući da je bio oficir, ide na front u Grčku i tu dolazi do preokreta u njegovoj ljubavi prema Nadi. Relja se zaljubljuje u prelepu Grkinju, raskida svoju veridbu sa Nadom i o njegovom životu nakon toga legenda više ništa ne govori.
Reljina sudbina je ostala je nepoznata, ali sudbina učiteljice Nade odigravala se naočigled svih Vrnjčana.
Nada nije mogla da podnese bolan udarac sudbini, niti da preboli Relju, gasila se iz dana u dan, i ona i njen život. Umrla je zbog ljubavi.
Vrnjčane je duboko potresla sudbina nesrećne Nade, a devojke iz Vrnjačke Banje počele su da posećuju omiljeno sastajalište nekada srećnog para, Vrnjački most i na njegove dve ograde zaključavaju katance verujući da će time za večnost sačuvati svoje ljubavi.
Ključeve katanaca bi potom bacale u reku, kako bi ostali večno zatvoreni.
Kako su godine i decenije prolazile, a smenjivali se ljudi i događaji, sećanje na tužnu Nadinu sudbinu bledelo je, preteći da sasvim padne u zaborav.
Preokret je svojim dolaskom u Vrnjačku Banju donela Desanka Maksimović. Čuvena srpska pesnikinja se već tokom svoje prve posete zaljubila u ovo srpsko lečilište u koje je potom nastavila često da dolazi, pokazujući veliko interesovanje za prošlost, tradiciju i zaboravljene priče.
Tako je, prilikom jedne svoje posete saznala za legendu o Relji i Nadi i ta je priča ostavila tako jak utisak na nju, da je inspirisana njihovim životima, u Vrnjačkoj Banji napisala jednu od svojih najlepših pesama – „Molitvu za ljubav“.
Ovo je obnovilo sećanje na tragičnu Nadinu ljubav kao i interesovanje za tužnu priču, a most na kojem su se ovo dvoje mladih sastajali počeo je da budi interesovanje turista. Uskoro se sa pričom, obnovio i stari običaj zaključavanja katanaca na ovom mostu i kao što su se nizali katanci, širila se priča i van Vrnjačke Banje o mostu na kojem su se nekada sastajali Nada i Relja, u vremenu pre nego što je Relja izneverio njihovu ljubav.
Most je kršten simboličnim nazivom – „Most ljubavi“, a na betonski deo ograde postavljena je ploča sa odlomkom iz Desankine pesme „Molitva za ljubav“.
MOLITVA ZA LJUBAV
Brzo kao kratkovečne cveća liske
i ova ljubav staće da se kruni i drobi:
žedan je zaborava tamni vir.
O, Bože, drugi ti se mole za sreću i mir,
a ja: sačuvaj u srcu mom, zarobi,
jučerašnjeg dana nestalni pram.
Zaklopi dušu moju sad ko zlatnu
škrinju, načini je ljubavi hram.
O, duša moja ne moli sreću za se –
sve dosadašnje radosti nek se snište –
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodoloma spase.
Bez pomoći tvoje povenuće sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, Bože, ne molim za sreću, za radost, za slast.
Da bol ovaj ne umre, mene je strah;
da oganj sveti što u meni planu
ne sagori iznenadno u prah,
ne razbukti se prekonoć u strast.
Desanka Maksimović
