Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Srbija Vesti
Biljana Stojanović Ljubišić
Podelite vest
Biljana Stojanovic Ljubišić najpoznatiji niški tekstopisac, tekstove za muziku piše 30 godina, da je živela u Beogradu bila bi u rangu Marine Tucaković. Muzičkih festivala je sve manje, potrebe za kvalitetnim tekstovima takođe, ali nastavlja da piše jer u tome uživa. Od pre dve godine živi na relaciji Frankfurt-Niš jer je, baš kao i u pesmama, njen život obojila romantična ljubav.
Tekstove piše preko 30 godina, veruje da će ih pisati dok god bude mogla da se poveže sa nekom melodijom i izvuče iz sebe “kao film, nit neke priče”.
“Veliki je izazov da u par minuta uz vrlo ograničen broj reči, sklopite malu ili veliku, vrlo ličnu ili opštu poruku. Mom senzibilitetu najbliži su Rock&Roll tekstovi. Jedan nezaboravan period mog života je ostao zabeležen na albumu koji sam radila sa niškom grupom Fleke 2011. godine”, ističe Biljana Stojanović Ljubišić.
Dodaje da postoje neke pesme koje se još uvek krčkaju u kreativnim radionicama Niša, piše i dalje, raduje se saradnji sa još nekim grupama i autorima, ali želi da to “ostane za neku buduću priču”.
“Uvek rado pišem tekstove za decu, mislim da ono što deca pevaju ili slušaju, zauvek oblikuje njihovu ličnost a malo se vodi računa o sadržaju koji ih zasipa sa svih strana raznim, često destruktivnim porukama. Mislim da sam, sticajem okolnosti, najčešće pisala neku pop i gradsku muziku, često namenski za neki festival. Tada je srećom bilo dovoljno festivala, danas se i to svelo na par manifestacija.
Učešće na festivalima je već dovoljno zanimljiivo, a našla se tu po neka pobednička kompozicija, često nagrada publike a tu je i nagrada za najbolji tekst na jednom davnom Beogradskom Proleću, za jednu od pesama koju sam uradila sa mojim prijateljem Zlopijem iz Leskovca. Kada vam u žiriju budu Lola Novaković, Pavle Minčić, Madam Piano i Filip Žmaher, a od mnogih poznatih autora za najbolji tekst bude proglašen baš onaj koji ste vi napisali, to je nešto što je ogroman kompliment”, ističe Biljana.
Nažalost, niko nije prorok u svom selu, tako je te rane radove i neke davne uspehe, polako pokrila prašina. Život opet, ima običaj da napravi čudne zaokrete, pa je ovih dana konačno Zlopi objavio spot za drugu njiovu zajedničku pesmu „Ti“, koja je 1997. nagrađena na festivalu Niška Jesen, koji već odavno ne postoji.
“Imamo tu zanimljivu anegdotu, pošto je siva eminencija pri stvaranju pesme bio čuveni Miki Jevremović, koji je u nekom opuštenom druženju sa Zlopijem zaokružio refren i kasnije dao svoj „blagoslov“ strofama koje sam ja napisala. Pesma je ove godine dobila konačno i tonski i video zapis, pošto je nakon tog nagrađenog izvođenja na Niškoj Jeseni, negde nestao snimak.
Zlopi je ovog puta okupio kvalitetne muzičare, svi su instrumenti odsvirani uživo, novi aranžman je simbolično zasnovan na melosu Grčke, prve reakcije publike su baš dirljive. Inače, Zlopi i ja smo se upoznali pre tridesetak godina, u vreme kada nije bilo mobilnih telefona, sećam se kako sam snimala na diktafonu melodije koje je on svirao i pevao sa druge strane žice”, objašnjava.
Njihova poslovna saradnja prerasla je u višegodišnje prijateljstvo.
Biljana i Rastko
“Jako je simpatična „epizodna uloga“ koju je Zlopi imao u periodu kada smo moj suprug i ja rešili da naša veza preraste u brak. Naime, moj Rastko je rođen u Nišu ali već preko 20 godina živi u Nemačkoj. Nekako sa početkom pandemije intenzivirali smo komunikaciju preko interneta i u nekom trenutku shvatimo da smo prvih petnaestak godina života proveli živeći u istoj ulici, ista smo generacija, ćerke su nam isto godište, poznajemo iste ljude, izlazili na ista mesta…
Mnogo mi je prijalo to ćaskanje, kao oaza normalnosti usred onog haosa. Tako je naša priča lagano počela da prerasta u ozbiljnu vezu. Sve je bilo baš kako treba, osim korone koja je donela zabrane i pravila za ulazak i izlazak iz obe zemlje, tako da smo pola godine proveli smišljajući kako da se negde ponovo sretnemo. Onda se jednog dana pojavila Zlopijeva objava da on ponovo svira na Pjaci i preporuka da je u Budvi divno vreme, da hoteli Slovenska Plaža imaju neku akciju za kraj sezone i to je bilo to. Kao na filmu, za 24 sata organizovali smo to letovanje, a ostalo je legenda jer smo već drugu godinu u srećnom braku.
Zlopi je praktično bio njihov domaćin u Budvi i bukvalno je svakome koga su sretali, morao da ispriča romantičnu priču koja se za divno čudo, savršeno uklapala u Biljanin nagrađeni tekst „Noćas su zvezde progovorile“.
O planovima za budućnost, Biljana kaže:
“Iskreno, jedva čekam da se vratimo i neku godišnjicu proslavimo tamo, među prijateljima koje smo tada stekli. Meni život sada funkcioniše na relaciji Frankfurt – Niš. Uz moj stalni posao koji srećom mogu da radim i preko interneta a pošto su mi razboji i tkanje ostali u Nišu, posvetila sam se eksperimentu i radu sa vunom i svilom. To je tehnika koja me privukla odavno ali nisam imala mnogo vremena da se time bavim u Nišu.
Nikada nisam nešto bitno zarađivala pišući tekstove a ni ostali umetnički talenti koje sam se trudila da pretočim u posao, nisu mogli da mi donesu potrebnu finansijsku stabilnost i nezavisnost. Realnost je naizgled pobedila sanjara, ali ne dam se ja… Nadam se da će ova loša vremena uskoro biti iza svih nas, nadam se i da će od umetnosti jednom moći da se pristojno živi”, kaže.
Biljanina ćerka Aleksandra preko 12 godina svira u niškom bendu „Plastic Sunday“, imaju svoju, autorsku muziku i iza sebe bezbroj nastupa i već par albuma.
Venčanje u srpskom konzulatu u Frankfurtu 14.01.2021.
“Bilo bi divno da ona i njeni prijatelji, kao i mnogi talentovani mladi ljudi, mogu da kažu da je to njihov poziv i posvete se tome, umesto što smišljaju gde i kako da sebi obezbede elementarnu egzistenciju. Kada se osvrnem na svoj životni put, ja sam ipak imala sreće i pre 20 godina sam sebi našla divan posao od koga i danas redovno plaćam račune.
Sa druge strane, ko zna kakve bi se sve pesme ili umetnički predmeti rodili da sam mogla da se posvetim umetnosti potpuno? Pošto se spremam da savladam nemački jezik, ponekad u šali kažem, možda mi novo znanje otvori nove mogućnosti. Nikad se ne zna šta nas sutra čeka, važno je imati otvoren um i prihvatiti sve što dolazi, kao deo velike životne avanture”, zaključuje Biljana Stojanović Ljubišić.
