Na današnji dan, 20. marta 1997. godine, beogradski studenti proslavili su pobedničkom šetnjom centrom grada ispunjenje njihovog poslednjeg zahteva – ostavke rektora i studenta prorektora.
Današnji dan bio je i poslednji dan studentskog protesta koji je počeo 20. novembra 1996. zbog falsifikovanja rezultata lokalnih izbora u Srbiji.
Studenti su postigli svetski rekord sa 119 dana svakodnevnih protesta i saopštili da su spremni da ponovo izađu na ulice ako budu ugrožene demokratske institucije, Ustav, zakoni i volja naroda.
Direktan povod demonstracijama bila je krađa na lokalnim izborima 1996. godine, ali pravi razlozi ležali su u nezadovoljstvu naroda usled teške socio-ekonomske situacije, izolacije zemlje i željie ljudi, pre svega mladih, za promenama.
Demonstracije su započete u Nišu, a kasnije su se vrlo brzo proširile na sve veće gradove u Srbiji.
Posle krađe na lokalnim izborima, koalicija Zajedno organizovala je svakodnevne proteste građana u većim gradovima Srbije. Uporedo sa građanskim otpočeli su i protesti studenata. Pištaljke i šetnja bile su karakteristika protesta, ali i kordoni policije.
Tokom svakodnevnih demonstracija izveštavanje RTS-a, Politike i drugih režimskih medija bilo je tendenciozno i omalovažavajuće prema demonstrantima nazivajući ih „špijunima“, „stranim plaćenicima“, „šakom slučajnih prolaznika“ . Ovakvo izveštavanje povećalo je nepoverenje naroda prema režimskim medijima i režimu Slobodana Miloševića.
