Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Srbija Vesti
Foto: Publikacija “Slovenci muzičari u niškom kraju”
Podelite vest
Gustav Kocijan jedan je od zaslužnih za uvođenje operete, kao muzičko- scenskog dela u niško pozorište, koje se tada zvalo Narodno pozorište Moravske banovine u Nišu. Kocijan je od 1932. do 1949. godine radio u Narodnom pozorištu kao horovođa, dirigent orkestra, korepetitor i kompozitor scenske muzike.
U publikaciji “Slovenci muzičari u niškom kraju”, autora Slobodana A. Kodele, Danijele Stojanović i Sonje Cvetković, postoji podatak da je zahvaljujući njemu, na sceni niškog Narodnog pozorišta izvedeno čak 48 operetskih predstava.
“Put oko sveta”, “Jedva steče zeta”, “Prodavnica vazduha”, “Glavna stvar”, “Hanka”, “Ruj Blaz”, “Šest lica traže pisca”, “Mermer” “Prisni prijatelji”, “Zidanje Ravanice”, “Koštana”, “Seviljski berberin”, “Đido” i “Bogojavljanska noć”, samo su neke od opereta koje su se mogle videti na sceni niškog Narodnog pozorišta u sezonama od 1931. godine do 1953. Sve ove predstave povezuje ime Gustava Kocijana koji je uvežbavao horove, dirigovao ili komponovao scensku muziku.
U komadu “Lepeza ledi Vindermer”, koji je premijerno izveden 5. novembra 1936. godine, piše: “za vreme predstave kao i u komadu sudeluje orkestar pozorišta sa dirigentom Gustavom Kocijanom, a u komadu se sviraju i pevaju njegove kompozicije.
Gustav Kocijan rođen je u Sloveniji, u Brežicama 1. avgusta 1903. godine. Otac mu se zvao Ludvik, a imao je i brata Ivana, te sestre Viktoriju, Veru i Maricu koje je nekoliko puta godišnje posećivao u Sloveniji. Muzičku školu završio je u Celju 1924. godine na odseku za klavir i orgulje.
Životni put ga nosi u Niš, tačnije u pozorište, koje se tada zvalo “NARODNO POZORIŠTE MORAVSKE BANOVINE U NIŠU” u kome provodi svoje najplodnije godine života. Osim što je uvežbavao horove, Kocijan je i komponovao scensku muziku u narodnom stilu, a ti komadi su bili jako popularni i često izvođeni na sceni pozorišta.
Foto: Zbirka Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, on line izdanje
“Kocijanove kompozicije pisane su vešto, sa lepim osećajem scene. Deluju vrlo prirodno i široko su prihvaćene od publike. Bio je izvanredno svestran, brižljiv, koristan i ambiciozan poslenik u pozorištu”, navodi se u publikaciji “Slovenci muzičari u niškom kraju”.
“Zlatno doba” niške operete nastaje 1935. godine, kada Uprava pozorišta formira hor i orkestar od 14 muzičara, koji naredne godine dobija i prošireni sastav. Hor su činili dobri pevači i pevači koje je pozorište honorarno angažovalo, u zavisnosti od zahteva predstave.
Ovaj orkestar je dve sezone bio angažovan i za sviranje odabranih kompozicija između pozorišnih činova, navode autori Kodela, Stojanović i Cvetković. a dirigent je bio Gustav Kocijan.
Od 1949. godine, uporedo sa angažovanjem u pozorištu, ovaj vrsni umetnik radio je i kao nastavnik klavira u srednjoj Muzičkoj školi “Dr Vojislav Vučković”.
