Oni to ne znaju. Oni to možda nikad ne treba da saznaju.
Možda nekad pomisle na nas. Hrapavo. Nežno.
Mi to ne znamo.
Možda njih bole neki drugi ljudi.
I oni njima nikad to neće reći.
Ćutaćemo.
Jer kako nekome reći “Boliš me”, a time ne srušiti svet.
Svet je spokojan.
Ljudi su spokojni.
Ćutaćemo.
Sačuvaćemo ravnotežu svemira.
Neki ljudi nas bole.
U živac. Ili tupo.
Mi jedini znamo kako.
Mi jedini znamo kada.
I naviknemo se toliko da ti ljudi bole, da u jednom trenutku oni postanu samo bol, nimalo drugačiji od nekog drugog bola.
I tada, kada postanu samo bol, samo običan bol, prestanu da za nas budu i ljudi.
Milica Vučković – studije književnosti završila na Filozofskom fakultetu u Nišu. Radi na doktoratu iz oblasti njegošologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno zapošljena kao bibliotekar na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu. Dugi niz godina bila je angažovana na projektima kulture od strane različitih gradskih ustanova. Povremeno drži javna književna predavanja
