Narodna verovanja vezana za današnji dan su neverovatna – saznajte zašto ste danas bezbedni od ZMIJSKOG ujeda!
Sveti prorok Jeremija rođen je u 6. veku pre Hrista u selu Anatot, blizu Jerusalima. Počeo je prorokovaati u petnaestoj godini, u vreme vladavine cara Josije. Celog života bio je proganjan zbog svojih istupanja i prorokovanja. I pored toga, još za života je bio slavljen kao svetitelj čija se proročanstva ostvaruju. Postoji i predanje da je Aleksandar Makedonski posetio grov i naredio da se njegovi zemni ostaci sahrane u Aleksandriji. Narod misirski gajio je kulr obožavanja ovog svetitelja, pa su smatrali da leči i posle smrti. Prah s njegovog groba uziman je kao siguran lek od zmijskog ujeda.
I u našem narodu se veruje da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica, a veoma su česte porodice koje slave Jeremijindan kao krsnu slavu.
U takovskim selima već u petak pred Jeremiju niko ne radi, a naročito se izbegava unošenje drva u kuću. Čitava porodica te dane obilazi oko kuće, lupa u kante, šerpe i viče:
„Jeremija u polje, gujurine u more,
samo jedna ostala, za zlo njeno ostala,
oba oka izbola, na dva trna glogova,
na četiri šipova, zlu kob izela.“
Dokle se čuje lupanje i pesma, dotle će smeti zmije da se približe.
Oko Kolašina idu povorke lepo odevenih devojaka. Obilaze kuće, pevaju pesme, dižu galamu, a domaćica ih daruje. Sutradan, od dobijenih namirnica devojke spremaju gozbu, na koju pozivaju sve iz sela.
Veruje se da na Svetog Jeremiju ne treba otvarati britve, ništa ne treba vući za sobom, ne diraju se konac, igle, šila, pletivo i ne češlja se da se ne izazivaju zmije. Nije preporučljiv ni rad u polju osim sejanja konoplje.
