Od 30. aprila do 3. maja u Nišu je rođena 31 beba, od toga 13 dečaka i 18 devojčica što i dokazuje da su se u gradu na Nišavi rode “zaista” vratile i donele konačno dobre vesti, nakon svih loših prognoza vezanih za pandemiju koronavirusa i etiketiranje Niša kao glavnog žarišta na jugu Srbije.
Stanovnici naselja Donja Vrežina svakog proleća ugoste barem jedan par roda, tako je i ovog proleća. Meštanka ovog niškog naselja Slađana Živković kaže da su ove divne ptice došle pre mesec dana.
“Gledam ih svaki dan u gnezdu na banderi pored moje kuće. Ima ih četiri, pare se biće ih još. Svake godine nam se vraćaju, one su atrakcija u našem kvartu”, kaže za ona Vidi Srbiju.
Roda je selica koja zbog svog ponašanja i načina gnežđenja bira blizinu naselja, najčešće se nastanjuje na krovovima ali i bandere su često njene adrese stanovanja.
Za ove ptice vezuju se brojni mitovi ali je najpoznatiji onaj koji rode povezuje sa bebama.
U egipatskoj mitologiji duša čoveka je predstavljana rodom sa ljudskom glavom, oni su povezivali preseljenja rode sa odlaskom i povratkom duše čoveka koji spava. Egipćani su verovali da duša čoveka može da se vrati u telo kod umrle osobe.
U grčkoj mitologiji rode su povezane sa krađom beba. Pigmejka Gerana, žena izuzetne lepote je prezirala grčke bogove, a naročito Artemidu i Heru. Da bi joj se osvetila Hera je pretvorila Geranu u rodu. Otada je jedina briga Gerane bila da vrati svoju bebu i zato se borila sa Pigmejima. Grčka i rimska mitologija prikazuju rode kao modele roditeljske privrženosti. Verovalo se da rode ne umiru od starosti, već lete do ostrva, gde dobijaju izgled ljudi.
U nordijskoj mitologiji roda predstavlja porodične vrednosti. Rode su bile simbol vernosti i braka, jer se verovalo da par roda ostaje zajedno ceo život.
Mit da roda donosi bebe verovatno je nastala u severnoj Evropi, zato što se rode vraćaju nakon devet meseci. To se povezuje i sa povratkom roda u proleće, vreme buđenja i obnove prirode, ali i sa povezanošću rode i vode, koja često simboliše žensku energiju, i takođe je simbol obnove, preporoda i stvaranja. Briga roda za svoje mlade, u njihovim visokim gnezdima stvorila je rasprostranjen simbol rode koji se povezuje sa roditeljskim staranjem.
Na Dalekom istoku roda je bila simbol besmrtnosti, zbog verovanja da doživi duboku starost. Tako legenda kaže da nakon 600 godina roda samo pije, a ne jede više, i da je potpuno crna kada napuni 2000 godina.
