Tašana iz filma “Nečista krv – greh predaka “na malim i velikim ekranima postoji od 2008. godine. Te godine je glumica Anđela Jovanović ostvarila ulogu Violete u TV seriji “Moj rođak sa sela”. Кasnije je odigrala još dvadesetak uloga, a najšira publika je prepoznaje po ulozi Svetlane Savić Cece u seriji i filmu “Vojna akademija”. Anđela je kćerka veoma uspešnog i popularnog glumačkog para, Branke Pujić i Dragana Jovanovića.
„Ja sam u glumi od malih nogu. Кao dete sam provodila vreme i u pozorištu i na filmskim setovima, tako da sam to upijala i to je formiralo veliki deo moje ličnosti. Moji roditelji su znali da ću se baviti umetnošću zato što sam išla u muzičku gimnaziju, svirala klavir i kontrabas i učila solo pevanje. Režirala sam i amaterske predstave svojim prijateljima, tako da su oni više želeli da se bavim režijom, ili muzikom. Nekako nisu želeli da baš krenem njihovim stopama, međutim otkad sam upisala Akademiju i krenula da radim, to se promenilo. Danas mogu da kažem da imam podršku roditelja i cele porodice, bez ostataka. Bez njih ja ne bih bila ovo što jesam“.
“Nečista krv- greh predaka” je srpski film iz 2021. godine u režiji Milutina Petrovića i scenariju Vojislava Nanovića koji je adaptirala Milena Marković.
Pretpremijera filma je održana na festivalu evropskog filma u Paliću 23. jula, dok je bioskopska premijera održana 24. avgusta 2021.
Film je zasnovan na delima Bore Stankovića i govori o propasti stare srpske gazdinske porodice kroz koju paralelno pratimo slabljenje Osmanske imperije i stvaranje mlade srpske kneževine u periodu tokom 19. veka.
Za skoro trinaest godina aktivnog glumačkog života Anđela je najponosnija na poslednju ulogu Tašane, Hadži Trifunove snahe.
„Ova uloga je za glumicu prilika koja se ili dobije jednom u životu, ili nikada. Jedna kompleksna dramska uloga sa jako teškim scenama koje zahtevaju izloženost duše, unutrašnjih osećanja. Da publici pokažeš svoju utrobu. I Bora je tako pisao likove, iz krvi i mesa, sočno i snažno, to mora baš tako da se odigra, uz puno snage i vere. Nikada to nije lako. Najlakše je ostati u svojoj „komfor zoni“ i ići na sigurno, teško je rizikovati. Mislim da je baš to lepota ovog posla, prihvatiti rizik. Želim da budem jedna od tih koji rizikuju, a ne od onih koji igraju na sigurno“.
