U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari danas će biti obeležena 27. godišnjica genocida nad Bošnjacima koji su srpske snage počinile u julu 1995. godine.
Na komemoraciji ponovo neće biti zvaničnika Srbije, dok je premijer Crne Gore Dritan Abazović najavio da će u Potočare doći brojna delegacija njegove vlade.
Danas će u Potočarima biti ukopani posmrtni ostaci još 50 identifikovanih srebreničkih žrtava.
Najmlađa žrtva koja će ove godine biti ukopana je Salim Mustafić, koji je u julu 1995. imao 16 godina. U Potočarima će danas biti sahranjena još dva maloletnika, koji su u vreme smrti imali 17 godina.
U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari do sada je ukopana 6.671 žrtva genocida nad Bošnjacima “Sigurne zone Ujedinjenih nacija” Srebrenica, dok je na drugim lokacijama, u skladu sa željama porodica, sahranjeno još 250 žrtava. Još se traga za više od 1.000 nestalih Srebreničana.
Tradicionalni “Marš mira”, kojim se odaje počast srebreničkim žrtvama, održan je i ove godine. Oko 3.000 ljudi krenulo je u petak iz Nezuka na trodnevni “Marš mira” ka Potočarima. Tom stazom u suprotnom smeru, od Potočara do Nezuka, jula 1995. godine su se probijali Bošnjaci, pošto su srpske snage zauzele Srebrenicu.
Za razliku od perioda od 2015. do 2019. godine, 11. jul ove godine, kao i u prethodne dve, nije dan žalosti na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine, već jedino u Federaciji BiH.
Srpski ministri u Savetu ministara BiH odbili su pre par dana predlog ministarske spoljnih poslova Bisere Turković, iz Stranke demokratske akcije (SDA), da 11. jul ove godine bude proglašen za dan žalosti u celoj zemlji.
Međunacionalne tenzije u BiH pred ovogodišnju komemoraciju u Potočarima dodatno su narasle nakon što su 9. jula, pored puta koji vodi od Bratunca do Potočara, postavljene fotografije 3.267 srpskih civila i vojnika iz srednjeg Podrinja, ubijenih i poginulih tokom rata u BiH.
Sarajevski mediji su to ocenili kao “dodatnu provokaciju”. Policija Republike Srpske naredila je uklanjanje fotografija, koje su meštani potom pomerili na svoje privatne posede, u dvorišta pored puta.
Nakon ulaska u zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija u julu 1995. godine, srpske snage, predvođene komandantom Vojske Republike Srpske (VRS) Ratkom Mladićem, ubile su oko 8.000 ljudi, mahom muškaraca i dečaka.
Genocid nad Bošnjacima u Srebrenici potvrđen je brojnim sudskim presudama, od Međunarodnog suda pravde u Hagu, preko Haškog tribunala, do sudova u BiH, Srbiji i Hrvatskoj.
Za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine, Haški tribunal i sudovi u BiH, Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili 47 osoba na više od 700 godina zatvora.
Mladić je pred međunarodnim krivičnim sudom u Hagu pravosnažno osuđen na kaznu doživotnog zatvora, kao i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić. Još tri visokorangirana oficira VRS osuđena su na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.
Uprkos tome, srpske političke elite u Bosni i Hercegovini i Srbiji, do danas nisu pokazale spremnost da se suoče sa prošlošću i da priznaju da je u Srebrenici počinjen genocid.
Evropski parlament je 2009. godine doneo Rezoluciju o Srebrenici, kojom je pozvao države članice EU i zemlje Zapadnog Balkana da obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici.
Nakon toga, Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, koju je predložila vladajuća koalicija, predvođena Demokratskom strankom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Za Deklaraciju je glasalo 127 od 250 poslanika, nakon višečasovne burne rasprave.
Deklaracija se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde iz februara 2007. godine, u kojoj stoji da je u Srebrenici počinjen genocid. Međutim, u Deklaraciji se termin genocid ne pominje.
Vlasti Republike Srpske su 2018. načinile novi korak u pokušaju da minimiziraju zločin srpskih snaga u Srebrenici, poništavanjem Izveštaja Komisije za Srebrenicu, koji je u junu 2004. godine usvojila Vlada Republike Srpske.
Iako Izveštaj Komisije za Srebrenicu nikada nije postao opšteprihvaćen u celoj BiH, ni od Bošnjaka ni od Srba, činjenica je da su vlasti Republike Srpske njegovim usvajanjem prvi put javno i institucionalno priznale da su srpske snage u Srebrenici, od 10. do 19. jula 1995, počinile masovne egzekucije Bošnjaka.
Rezoluciju kojom se osuđuje genocid o Srebrenici prošle godine su usvojili parlamenti Crne Gore i Kosova. Hrvatski sabor je to učinio 2009. godine, a parlament Severne Makedonije 2010. godine.
Bivši Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko (Inzko) nametnuo je u julu prošle godine, nekoliko dana pre isteka mandata, zakon kojim se zabranjuje negiranje genocida u BiH.
