Poseta mladog Norvežanina Srbiji i Nišu okončana je tako što je Kjetil odlučio da u ovom kraju kupi kućicu na periferiji, a pred odlazak je tetovirao grb Srbije, kao izraz ljubavi prema zemlji i ljudima koje je upoznao.
U Gornjem Milanovcu postoji kuća norveško- srpskog prijateljstva, a i mi u Nišu smo na najboljem putu da sagradimo nešto slično.
Doduše, za sada je to samo ideja, ali pošto se kod nas dozvole za gradnju dobijaju teško i uvek nam nedostaje bar jedan papir, odlučili smo da naše prijateljstvo sa jednim Norvežaninom započnemo u pećini, preciznije u Potkapini, u Jelašničkoj klisuri.
Države nekada ne moraju da budu u dobrim odnosima, ali država je jedno, a narod nešto sasvim drugo.
Bez obzira na propagandu, jedan Norvežanin poželeo je da vidi da li je Srbija stvarno najgora na svetu i da li Srbi jedu ljude kao što se priča?
Majka mu se baš brinula i svakodnevno ga zvala , ali on nije odustajao od svoje namere.
Da život piše romane pokazalo se i u ovom slučaju jer mladi Kjetil (Šetil) se vrlo brzo po dolasku zaljubio u Srbiju i Srbe a kao dokaz ljubavi istetovirao je grb Srbije što bi značilo da je to ljubav za sva vremena!
Počastili smo se u prirodi i pričali o mnogim stvarima vezanim za nas. Njemu je sada Srbija omiljena zemlja i želi da ovde kupi neku kuću na periferiji jer ga urbana sredina ne privlači.
Sale je bio u pravu kad ga je hvalio!
Izuzetno zanimljiv momak, miran, tih i dobrodušan, zaljubljenik u rok muziku, otputovao je za Beograd jer se avionom vraća kući.
Srećan put, druže, i dođi nam ponovo!
