Problemi u proizvodnji električne energije širom Evrope tokom avgusta odrazili su se i na Srbiju i zemlje u okruženju. Manje vode za hidroelektrane, zastoji pojedinih nuklearnih postrojenja i velika potrošnja tokom vrelih dana doveli su do poskupljenja struje na berzama.
Direktor Srpske berze električne energije SEPEKS Miloš Mladenović, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao je da se stanje polako stabilizuje, ali da se električna energija i dalje prodaje po visokim cenama.
“Tako da su, recimo, juče i danas, cene na SEPEKS-u i dalje prosečne, one su iznad 150 evra po megavat-satu, dok su u Mađarskoj tokom cele godine cene negde od oko 175 evra po megavat-satu”, objašnjava Mladenović.
Posebno veliki cenovni skokovi zabeleženi su nakon završetka dnevne proizvodnje solarnih elektrana. Dok tokom dana veća količina energije iz sunca doprinosi nižoj ceni, u večernjim satima odnos ponude i potražnje se menja.
“Imamo situaciju da je u dnevnim satima cena znatno niža, dok su u večernjim, pogotovo tokom ove, da kažem, avgustovske krize, išle i do nivoa od preko 400 i 500 evra po megavat-satu u ta tri vršna sata”, rekao je Mladenović.
Na energetsku situaciju dodatno su uticale vremenske prilike. Manjak padavina doveo je do slabije proizvodnje hidroelektrana, a istovremeno su problemi sa pojedinim nuklearnim postrojenjima smanjili količinu raspoložive energije na evropskom tržištu. Mladenović je za RTS naveo da je protok na Đerdapu ovih dana oko 1.400 kubika u sekundi, znatno ispod uobičajenog nivoa.
Pritisak na tržište trebalo bi da oslabi vraćanjem nuklearnih reaktora u pogon i poboljšanjem hidrološke situacije. I pored velikih oscilacija cena, raspoložive količine električne energije omogućavale su uvoz, pa snabdevanje nije bilo dovedeno u pitanje.
Za septembar se, prema procenama koje je Mladenović izneo na RTS-u, očekuju berzanske cene između 135 i 150 evra po megavat-satu. Mnogo više nepoznanica, međutim, donose naredni meseci, jer će energetska slika tokom zime u velikoj meri zavisiti od jesenjih padavina i popunjavanja akumulacija.
“Predviđanja su da nas čeka teška zima, to je sigurno, ali se nadamo da će se malo i akumulacije oporaviti. Veliki značaj ima energija iz vetra, posebno u večernjim satima, kada su potrošnja i cene najviše. U Nemačkoj je, na primer, prognoza proizvodnje iz vetra povoljna. Za danas je prognoziran nivo od 23 do 24 gigavata instalisane snage vetra koja će biti u pogonu kod nas. Vetar nije toliko prisutan, ali tih 300 do 500 megavata instalisane snage su sada zaista zlata vredni”, objasnio je Mladenović.
Energetska dešavanja poslednjih godina, prema njegovoj oceni, pokazala su i da razvoj obnovljivih izvora više ne može da se posmatra odvojeno od sigurnosti snabdevanja. U trenucima najveće potrošnje ključno postaje da li sistem raspolaže dovoljnim količinama struje i po kojoj ceni ona može da bude obezbeđena.
