Podeljena su mišljenja o tome da li je planina Rudina zasebna planina. Ima autora koji ovo planinsko područje, koje se u potpunosti nalazi na granici Srbije i Bugarske – ne razdvajaju od Ruja, i po njima se Ruj pruža u pravcu sever – jug, od reke Jablanice i Jerme, odnosno Greben planine na severu ili severoistoku, do reke Jerme na jugu.
Druga grupa autora, u koju spada i autor ovog članka, pak, Rudinu izdvaja kao posebnu planinu, i smatra da je od Ruja razdvaja prevoj Daščani kladenac, koji se nalazi u bližem ataru sela Miloslavci u Bugarskoj i u širem ataru sela Crvena jabuka i Kalna u Srbiji.
Oni koji Rudinu izdvajaju kao posebnu planinu, stava su da se ovaj masiv završava na levoj obali reke Jerme, u selu Strezimirovci, koje je posle 1919.godine podeljeno između Srbije i Bugarske. Već od desne obale Jerme, nasuprot Strezimirovcima, započinje Bohovska planina.
Ako zauzmemo stav da je Rudina posebna planina, videćemo da Daščani kladenac, kao jedan važan prevoj u ovom području, čak i vizuelno, predstavlja mesto koje razdvaja, ne samo dve države, već i dve planine – Ruj i Rudinu. Sa severoistoka, u pravcu jugozapada, najpre se nailazi na vrh Štrbi kamak, visok 1479 metara.
U sredini masiva je nešto niži vrh Barnos, sa 1273 metara. Južnije su vrhovi Malka Rudina, sa visinom od 1478 metara, i najviši vrh ove planine – Golema Rudina, čija je visina 1486 metara. Od Goleme Rudine, planinsko bilo naglo skreće na jug i spušta se preko atara sela Preslap, do sela Strezimirovci i leve obale Jerme.
Zapadno od Rudine nalazi se planina Gramada. Rudina i Gramada najbliže su jedna drugoj na području Strezimorovaca i Preslapa, gde ih razdvajaju Crvenska reka i Preslapska reka, koje, doduše, obrazuju duboke doline između dve planine. Rudina i Gramada jesu ovde vazdušnom linijom udaljene jedna od druge stotinak metara tek, ali su isto toliko duboke i doline dvaju potoka ili reka koji ove planine odvajaju jednu od druge. Severozapadno od Rudine nalazi se planina Tumba, a ove dve planine odvojene su u ataru sela Kalna.
Rudina je izrazito šumovita planina, na kojoj dominira listopadna šuma. Tek u blizini najviših vrhova, postoje goleti i pašnjaci, pa čak i nešto kamenjara, kakav je slučaj sa vrhom Štrbi kamak. Niži vrh Barnos potpuno je pod šumom, zato što se pojas šuma prostire i na preko 1300 metara nadmorske visine.
Administrativno, masiv Rudine pripada opštinama Surdulica i Crna Trava u Surdulici, i Trn u Bugarskoj. Sa srpske strane Rudine postoje samo dva sela – Strezimirovci u opštini Surdulica i Preslap u opštini Crna Trava. Zanimljivo je i to da je najviši vrh planine – Golema Rudina, iako vrlo blizu sela Preslap, administrativno u opštini Surdulica, a ne u opštini Crna Trava. Naravno, svi vrhovi Rudine su i pogranični vrhovi, pa se nalaze i na teritoriji opštine Trn.
Najvažniji vodotok Rudine je reka Jerma, a od potoka sa srpske strane Rudine već smo pomenuli Crvensku reku i Preslapsku reku.
U selu Preslap, pre desetak godina, izgrađena je fabrika za flaširanje vode, s tim što ta voda ne dolazi sa Rudine, već sa susedne Gramade. Rudina je, ipak, bogata vodom, dosta je izvora na njoj. Na Rudini uspeva šumsko voće, i preko leta se dosta berača sjati ovde.
Više je pravaca uspona na vrhove Rudine. Ako želimo da se bez velikog napora, sasvim lagano, popnemo na najviši vrh Golema Rudina, to možemo učiniti iz sela Preslap, u neko od doba godine kada nema snega. Od fabrike vode, koja se nalazi na 1100 metara nadmorske visine, samo se prati široki put koji vodi naviše, kroz gustu šumu. Za sat i po vremena pešačenja, posle pređenih 5 kilometara, izlazi se iz stoletne šume, i otvaraju se vidici ka Znepolu, Gramadi, Milevskoj planini, Ruju… Nedaleko odatle je i zaobljena Golema Rudina. Na par desetina metara pre vrha, nailazi se na ostatke karaule, a na vrhu su i veliki granični kamen i oznaka vrha. Graničnim putem se može produžiti do ne tako dalekog vrha Malka Rudina. I tu se, otprilike, završava deo trase koji je prohodan. Već ka vrhovima Barnos i Štrbi kamak, sa srpske strane granične linije, ima puno rastinja i prohodnost je slabija.
Na Barnos i Štrbi kamak, zato, planinari se sa srpske strane Rudine mogu popeti iz sela Kalna, na koji način izbegavaju manje prohodnu deonicu od par kilometara, posle Malke Rudine.
Do Goleme Rudine može se doći i iz sela Strezimirovci, prateći granične oznake, graničnim puteljkom, a dužina staze je oko 10 kilometara u jednom pravcu.
Možda će se nekom učiniti primamljivim i uspon na dve planine u jednom danu, tako što se od brane Vlasinskog jezera izvrši uspon na Gramadu, pređe preko ove planine, spusti u Preslap, i iz Preslapa izvrši uspon na Golemu Rudinu. U ovoj varijanti, treba obezbediti logistiku u vidu prevoza, koji bi planinare čekao u Preslapu, da se ne bi ponovo penjali na Gramadu i spuštali čak do Vlasinskog jezera.
Zimi je sve znatno teže, pa čak i kratak uspon od Preslapa do Goleme Rudine. Dubok sneg se ovde dugo zadržava, a hladni vetrovi duvaju oko vrhova Rudine. To i ne čudi, zato što je dokazano i izmereno da je obližnje Znepole jedno od najhladnijih područja na Balkasnkom poluostrvu.
