Na današnji dan 1969. u Parizu umro je Dragiša Cvetković. Bio je jugoslovenski novinar, političar i predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, u više navrata gradonačelnik Niša. 1934. je u svojoj vili na brdu Gorica u Nišu okupio opozicionu elitu Jugoslavije, na tajni dogovor o ujedinjenju svih stranaka sličnih političkih programa. Tako je stvorena Jugoslovenska radikalna zajednica koja je pobedila na izborima 1935. godine.
Dragiša Cvetković se rodio u Nišu 15. januar 1893. godine, otac Jovan bio je poreklom iz Dadinca kod Vlasotinca, a majka Zojica Sterijadis bila je Cincarka. Otac mu je učestvovao u srpsko-turskim i balkanskim ratovima, a iz Prvog svetskog rata izašao je kao potpukovnik.
Dragiša Cvetković je i sam učestvovao u Balkanskom ratu. Jedno vreme živeo je u Švajcarskoj i Francuskoj gde je prihvatao srpske ranjenike, studirao medicinu i tehniku, da bi 1934. godine završio studije prava u Subotici.
Došavši iz Evrope u tada seljačku Srbiju Dragiša Cvetković bacio se na reforme. O tome svedoče njegovi govori i dokumenta iz skupštine, gde se borio za rešavanje socijalnih problema, minimalnih nadnica, kolektivnih ugovora, prezaduženosti seljaka i smanjivanje dažbina. Bio je oštar kritičar poslodavaca, tražio je skraćivanje radnog vremena, ograničeno angažovanje dečje radne snage i povlastice za invalide. Podigao je mnogo invalidskih domova i formirao berze rada.
U tri mandata bio je gradonačelnik Niša. Ministar vera postao je 1928. godine, da bi po uvođenju diktature 6. januara 1929. godine ostao bez obe funkcije. U listu „Niška slobodna tribina“, koji jepokrenuo, pisao je protiv diktature, zbog čega je hapšen, a list zabranjen.
Važan potez povukao je 1934. godine, kada je u svojoj vili na brdu Gorica u Nišu okupio opozicionu elitu Jugoslavije, na tajni dogovor o ujedinjenju svih stranaka sličnih političkih programa. Tako je stvorena Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ), koja je pobedila na izborima 1935. godine.
Posle tih izbora, još jednom je bio gradonačelnik Niša, postavljen februara 1935, predsednik poslaničkog kluba JRZ, ministar socijalne politike i narodnog zdravlja i v. d. ministra za fizičko vaspitanje naroda, a kratko, zamenik ministra pravde i sve to u vladi Milana Stojadinovića u periodu 1935—1939. godine.
Potpisao je 1940. i dve antisemitske uredbe, koje su objavljene u Beogradu („Službene novine“, 5. oktobar) i Zagrebu („Narodne novine“, 9. oktobra). Da su ove uredbe najmanje odražavale intimni stav samog Cvetkovića, govori činjenica da je u svojoj kući u Nišu, tokom perioda okupacije krio jevrejsku porodicu Katon o čemu je jevrejski publicista i istoričar Ženi Lebl obavestila 1992. godine Zoru Ranković, kćer Dragiše Cvetkovića.
Dragiša je sa ministrom spoljnih poslova Cincar-Markovićem putovao u Nemačku 13. februara 1941. godine, gde je pregovarao sa ministrom spoljnih poslova Nemačke fon Ribentropom i samim Hitlerom, ali nije prihvatio zahtev da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, objašnjavajući da za to nije ovlašćen.
Nekoliko nedelja kasnije 25. marta 1941. godine po odluci Krunskog saveta. Dragiša Cvetković, ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković i nemački Ministar inostranih poslova fon Ribentrop u dvorcu Belvedere u Beču potpisali su protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu sila Osovina.
Cvetković i ministri su se vratili 26. marta sa završnog puta u Nemačkoj i izdali zvanično saopštenje:
da je Trojni pakt potpisan u Beču i da je Jugoslavija zvanično pristupili silama Osovine. U izjavi je, takođe, rečeno da pakt sadrži tajne klauzule koje za nas predstavljaju veliku prednost jer garantuju Jugoslaviji potpunu neutralnost.
Dva dana kasnije, 27. marta, grupa oficira je izvela vojni udar, zbacila Vladu i namesništvo, uhapsila Dragišu Cvetkovića i ostale ministre, a kralja Petra II proglasila punoletnim i predala mu vlast. Cvetković je ubrzo pušten iz zatvora.
Kada je zbačen sa vlasti, 27. marta širom Jugoslavije organizovane su masovne demontracije jer narod nije prostajao na potpisani pakt u Beču. Parole su bile “Bolje grob nego rob” i “Bolje rat nego pakt”.
Dragiša Cvetković je iz Niša predlagao nemačkim predstavnicima da u Beogradu obrazuje vladu sa bivšim namesnicima Radenkom Stankovićem i Ivom Perovićem, smatrajući da je on još uvek legalni predsednik vlade. U niškom kraju pomagao je pokret Draže Mihailovića.
Okupacione vlasti hapsile su ga u dva navrata i odvodile u logor na Banjici, gde je proveo oko dva i po meseca. U Bugarsku je pobegao 4. septembra 1944. godine, a odatle u Tursku. Iz Istanbula prešao je u Rim, pa u Pariz.
Posle rata po odluci državne komisije komunističke Jugoslavije Dragiša Cvetković proglašen je narodnim neprijateljem i ratnim zločincem, mada mu nikada nije bilo suđeno. Boraveći u inostranstvu, emigrant Dragiša Cvetković tražio je da se obrazuje ekipa relevantnih stručnjaka na Balkanu koji bi procenili da li je potpisivanje Trojnog pakta bila izdaja ili častan pokušaj da se spreči klanica u kojoj je poginulo 1,8 miliona Jugoslovena.
Dragiša je živeo u Parizu sve do smrti 18. febriara 1969. u 76-oj godini. Sahranjen je na srpskom delu vojničkog groblja u Tijeu, kod Pariza, pored grobova generala Petra Živkovića i Bogoljuba Jevtića.
Izvor: Wikipedia
