Jeremić, koji je i bivši predsednik Generalne skupštine UN, dodao je da bi dve punopravne države članice UN koje su odlučile da se ujedine i da u toj organizaciji od tada nastupaju zajedno, konkretno Albanija i “Kosovo”, samo trebalo da pošalju zajedničko pismo generalnom sekretaru UN u kojem bi ga obavestile o toj svojoj odluci.
“Oko članstva u UN te nove, ujedinjene države, ne bilo nikakve rasprave, glasanja, ili mogućnosti nečije upotrebe veta. Ne bi trebalo gajiti iluzije da bi proces albanskog ujedinjenja mogli da spreče Amerika, Evropa ili interesni krugovi u Tirani koji bi se time osetili ugroženi”, naveo je Jeremić.
On je podsetio da bi, imajući u vidu brojnost albanske nacionalne manjine u susednim zemljama, ovakvim presedanom stvorena jedinstvena albanska država nesumnjivo gajila pretenzije prema njima, prouzrokujući dalju nestabilnost u regionu.
“Kada je reč o svetinjama Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, koje bi se u tom slučaju našle na teritoriji jedinstvene albanske države, međunarodno-pravno afirmisane kroz članstvo u UN, neizbežno bi se otvorilo pitanje njihovog statusa”, naveo je Jeremić.
“Opštepoznata norma u pravoslavnom svetu je da na teritoriji jedne države može postojati i delovati samo jedna kanonski priznata pomesna crkva. Iako je tokom istorije bilo povremenog odstupanja od tog pravila, težnja Vaseljenske patrijaršije u Carigradu, prve među jednakima u pravoslavnom svetu, jeste da to pravilo održi, a sa njim i svoju posebnost, imajući u vidu da neupitno priznanje crkvenog statusa mora stići iz Carigrada”, dodao je Jeremić.
On je naveo da bi se, pošto je Albanska pravoslavna crkva u potpunosti autokefalna i priznata u pravoslavnom svetu, pokrenula tema administrativnog upravljanja srpskim svetinjama poput Pećke patrijaršije, Gračanice ili Visokih Dečana.
“Albanski zvaničnici i istoričari su do sada već u više navrata otvoreno dovodili u pitanje poreklo pravoslavnog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, i to ne samo u UNESCO-u. Stvaranje jedinstvene albanske države bi tom delovanju dalo novi zamah, a Carigrad bi se suočio sa pritiscima da ‘presudi’ u njihovu korist, odnosno da prizna albansko preuzimanje kontrole nad pravoslavnim bogomoljama na teritoriji novostvorene države, dodao je Jeremić.
Jeremić je istakao da povoda za brigu daje slučaj “Pravoslavne crkve u Ukrajini”, kojoj je, uprkos žestokom protivljenju Ruske pravoslavne crkve, Carigrad 2019. godine “dodelio tomos o autokefalnosti”.
“Ako je Carigrad bio spreman da u rešavanju pitanja koje se direktno tiče nečijih identitetskih temelja odbaci stav Moskovske patrijaršije, neuporedivo uticajnije nego što je naša, čemu onda mi možemo da se nadamo”, upitao je Jeremić.
Jeremić je naveo da povratak Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak Srbije “mora biti dugoročni cilj svake odgovorne vlasti, koliko god to delovalo neostvarivo u svetlu aktuelnih okolnosti”.
“Trebalo bi, međutim, imati u vidu da su istorijske prilike u kojima se nalazio srpski narod bivale i znatno teže, kao i da su odnosi u svetu podložni promenama. Zato ne bi trebalo gubiti nadu, marljivo i sistemski radeći na snaženju naše ekonomije, društva i države”, naveo je Jeremić.
Jeremić je istakao da Srbija, budući da je mala i nedovoljno razvijena država, mora razumeti i pratiti savremene tokove i izbegavati sukobe koji bi je mogli skupo koštati.
“To podrazumeva i racionalan pristup rešavanju postojećih problema u vezi sa Kosovom i Metohijom, u koje su uključeni i akteri čiji se interesi danas razlikuju od naših – posebno imajući u vidu činjenicu da nam je autonomni kapacitet da zaštitimo naš narod i svetinje u pokrajini značajno ograničen”, dodao je Jeremić.
Jeremić je naveo da je politika NS “u vezi sa statusom naše južne pokrajine je jasna i nepromenljiva – Kosovo i Metohija je neotuđivi deo Srbije“, i podsetio da je ova stranka prilikom nedavne skupštinske rasprave o Kosovu i Metohiji “predložila sveobuhvatnu rezoluciju u kojoj su navedeni konkretni koraci koje bismo kao država trebalo da preduzmemo na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu”, saopštila je Narodna stranka.
