Narodna banka Srbije (NBS) je od januara ove godine potrošila skoro milijardu evra na odbranu dinara, piše “Danas”.
Samo u februaru NBS je prodala (neto) 605 miliona evra, a od početka godine 945 miliona evra.
Ako se tome doda prodaja 455 miliona evra (neto) u poslednja tri meseca prošle godine, to znači da su zbog velike tražnje deviza devizne rezerve po ovom osnovu u poslednjih pet meseci smanjene za 1,4 milijarde evra.
Krajem prošle godine i početkom ove to je posledica pre svega većeg uvoza skupih energenata, ali krajem februara je značajnu ulogu odigralo i rasplamsavanje sukoba u Ukrajini.
Ipak devizne rezerve su i dalje na visokom nivou i na kraju februara iznosile su 15,56 milijardi evra bruto, a kada se isključe obavezne rezerve banaka, iznosile su skoro 13 milijardi evra.
I valute drugih evropskih zemalja sa sličnom monetarnom politikom, nekom varijantom plivajućeg kursa, od 24. februara, a posebno prošle nedelje pretrpele su velike udare na devizni kurs, navodi “Danas”.
Mađarska forinta je 7. marta pala na rekordnih 400 forinti za evro ili za 11,8 odsto u odnosu na kurs od 23. februara, dan pred početka invazije.
Poljski zlot je u jednom trenutku prošle nedelje pao na pet zlota za evro ili 10,5 odsto u odnosu na vrednost od 23. februara, mada se kurs vratio na jučerašnjih 4,73 zlote za evro.
Češka kruna je izgubila 5,5 odsto na vrednosti u odnosu na dan pred invaziju Rusije na Ukrajinu.
Centralne banke sve tri zemlje reagovale su povećanjem referentne kamatne stope, a prednjačila je Poljska koja je pre osam dana povećala kamatnu stopu za 0,75 odsto na ukupno 3,5 odsto. Češka je mesec dana ranije reagovala takođe povećanjem kamatne stope za 0,75 odsto na 4,5 odsto.
NBS je zadržala referentnu kamatnu stopu na jedan odsto, mada je od povećavala kamatnu stopu na repo operacijama kojima povlači novac sa tržišta, sa 0,11 odsto u oktobru na 0,9 odsto u martu.
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić je istakao da je i ova kriza potvrdila da je najbolji slobodno plivajući režim deviznog kursa s obzirom da on podrazumeva minimalne intervencije centralne banke na deviznom tržištu.
“Ključna alatka centralne banke je referentna kamatna stopa koju organi odlučivanja povećavaju na osnovu suptilnih analiza. Svako kašnjenje tržište kažnjava većim oscilacijama deviznog kursa. Taj organ odlučivanja treba da čine izuzetno kompetentni stručnjaci za monetarnu i kreditnu sferu”, rekao je Đukić.
Dodao je da je posle krize 2008. godine upravljanje monetarnom i kreditnom aktivnostima postalo je izuzetno kompleksno, a stare šeme odlučivanja uopšte više ne važe.
“Još u decembru su monetarne vlasti Poljska, Češke, Mađarske, Rumunije počele sa povećanjem kamatnih stopa i to još agresivnije nastavile u januaru, februaru i prvoj polovini marta. Kod nas se NBS zadovoljava povećanjem stopa na reverznim repo operacijama. U najtežoj poziciji su zemlje koje moraju da brane kurs paralelno intervencijama na deviznom tržištu i povećanjem referentne kamatne stope”, kazao je Đukić.
Kako je podsetio, nijedna vlast u Srbiji od 2000. nije htela da uvede režim slobodno plivajućeg kursa koji je uveden u Poljskoj.
